13/12/15 - 17:04h

KOLUMNA: Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo

 


Marko123
Boris Beker je šef tima. Mi smo svi ostali važni šrafovi, imamo svoje obaveze i odgovornost, ali Nemac je glavni trener.

Beker_Novak

Pomeranjem granica izdržljvosti ljudskog tela, uticajem spoljnih, taktičkih i drugih faktora na dešavanja levo i desno od mreže, tenis poprima sve više primesa kolektivnog sporta. Da ne govorimo o tome da su za ozbiljan nivo igre do pre nekih 20-ak godina dovoljni bili samo osnovni rekviziti. Ekspanzijom finansijskog profita od vrhunskog sporta, javilo se mnoštvo potreba i u kadrovskom resursu. Sve je više trenera specijalizovanih samo za određene elemente teniske igre. Vremenom, tim oko vrhunskog igrača postaje sve veći, srazmerno neophodnostima koje zahteva ostvarenje cilja, a to je vrhunski rezultat.

Ipak, neko u tom timu treba da bude glavni. Mnogo je „Rumuna“ koji mukotrpno rade za dobrobit igrača, a čije zasluge nisu dovoljno opevane u javnosti, ali tako će biti dok je sveta i veka. Britanski sistem koji polako postaje opšteprihvačen i na ovim prostorima, da se obična raja mnogo lakše „prima“ na individualca nego na tim, sušta je neizbežnost.
Danas, kada čujemo ili pročitamo izraz „Tim Novaka Đokovića“, prva asocijacija je Boris Beker.

Pomalo licimerno u odnosu na gore napisani uvod u kolumnu, i redovi koji slede biće posvećeni simpatičnom nemačkom plavušanu.

Boris Beker je šef tima. Mi smo svi ostali važni šrafovi, imamo svoje obaveze i odgovornost, ali Nemac je glavni trener. Dakle, Novak nema dva glavna trenera. Boris je šef tima, a ja mu pomažem. Jesam Novakov trener, radim svoj posao, ali ne smatram da je važno pričati o tome da li je moja uloga mala ili velika. Dobro je to što u našem timu ne vrednujemo stvari po sistemu „ko je veći autoritet“. Za neke stvari odgovaram ja, za druge Beker, i to funkcioniše na najbolji način. Najvažnije je da Nole ostvaruje rezultate i da je zadovoljan.
Marjan Vajda

I sam autor kolumne je bio deo globalnog skepticizma, kada je u smiraj 2013. objavljeno da je Boris Beker novi „šef stručnog štaba“ najjače teniske mašinerije. I taj skepticizam je u tom trenutku bio potpuno opravdan. Do tada, Beker nikada nikome nije bio trener.
Otkad se povukao sa terena, 1999. godine, uglavnom je bio teniski saradnik u medijskim kućama – radio je za Skaj sports i Bi-Bi-Si. 
Naravno, nije bilo realno očekivati da njegov uticaj na Novakovu igru bude prepoznat brzo. Bilo je puno momenata u 2014, i pored dobrih rezultata, kada smo se pitali koja je njegova uloga u celoj stvari… Obrisi Bekerovog pečata još uvek nisu bili vidljivi golim okom, ali se mastilo polako gomilalo.

Nije bilo onog čuvenog „sačekajte još dve godine, biće mnogo bolje“. Niko ništa nije obećavao, ni Novak ni Boris. Nikakvi rokovi nisu pominjani. U ovom slučaju, govorila su dela a ne reči.
Mi smo u godini na izmaku sve videli i doživeli. Da vas ne zamaram sada sa nabrajanjem Noletovih podviga u 2015, verujem da ih znate napamet.
Gde je tu zasluga Borisa Bekera? To najbolje zna Novak.

SPREČITI, A NE LEČITI

Osam godina je trajala plodonsona saradnja sa Marjanom Vajdom kao glavnim trenerom. Sve je funkcionisalo dobro do kraja. Nije se desio nikakav incident ili loša serija, niti bilo šta dramatično što bi iziskivalo promenu.
Ali bi se sigurno desilo, kao što se svima dešava. E, u tome su Novak i Marjan bili ispred drugih – nisu čekali da se to desi, već su preventivno odreagovali postavljanjem Borisa Bekera na čelo tima. Nisu dozvolili da dođe do zasićenja, i time su eliminisali opasnost od eventualnog sušnog perioda.

Dalje se nameće pitanje zašto to nisu učinili pre, i kako su osetili pravi trenutak? Odgovor je logičan. Posle dugogodišnjeg besprekornog funkcionisanja i zdravog odnosa, trenutak se javio sam. U ovakvim mehanizmima, čiji su akteri nadprosečno inteligentni ljudi, problem se seče u korenu, duboko ispod zemlje.

Da se vratimo u decembar 2013. Rekosmo da Boris do tada nikada nije bio trener, a da mu je prvi zadatak bio ujedno najlepši i najteži – rad sa najboljim na svetu. Sasvim prirodno, nametnula se bojazan da bi takav potez bio izuzetno rizičan, najpre zbog razuzdanog načina života kakvom je Beker (bio) sklon. Jasno, iz ove perspektive deluje da rizika uopšte nije ni bilo. Angažovanje Borisa Bekera je i više nego opravdano, a jedini parametri su teren, semafor i ATP lista. Možda nije esencijalno uticao na Novakovu igru, ali je svojom pojavom (harizmom) u timu učinio ono što treba, koliko god ova analiza ogoljeno delovala.

Beker_Novak pehar

Na kraju najbolje Noletove sezone u karijeri, i posle svega što je prikazao na terenima širom sveta, možemo pretpostaviti ( zaključiti bi bilo bezobrazno nadobudno), da je vrli potpis Marjana Vajde u igri zadržan, a da je Boris oplemenio istu nekim novim momentima, što zajedno čini savršen sklop, zajedno sa ogromnim i raznolikim Đokovićevim kvalitetima.

Ono što Beker ima a Vajda nema, jeste oreol velike zvezde. Nesporno je to da je Beker bio veliki igrač, sigurno ne na nivou Đokovića, ali je isti taj Đoković kao mali gledao tadašnjeg superstara na televiziji i sanjao da doživi nešto slično. Ta činjenica je sama po sebi dovoljna da Beker ima autoritet, ali i da bude Novakov stimulans, čak i da reč ne progovori.
Takođe, fakat je i da Vajda kao igrač nije ni izbliza proživeo ono što je Beker. Nemac Novaku nudi to „tuđe iskustvo“, jako bitan faktor, koji Slovak nema u svom asortimanu.
Svaka kombinacija se ispostavila idealnom, sve se savršeno uklopilo. U međuvremenu, Novak i Boris su postali prijatelji, što je i bio jedan od ciljeva, a sve za dobrobit Đokovićevog tenisa. Pobedu na završnom Mastersu darovao je Bekeru za rođendan, ugostio ga u Beogradu i podelio sa javnošću brojne trenutke koje su proveli zajedno, ne samo u poslovnom kontekstu.

Finale Vimldona 2015. Kiša prekida borbu Đokovića i Federera.
Boris je sišao dole, malo smo porazgovarali, rekao mi je da sve pojednostavim. Da se setim zašto sam tu i činjenice da se svakog jutra budite, trenirate, radite i ponavljate iste stvari da biste došli u poziciju da se borite za titulu na najvećem turniru na svetu i igrate sa jednim od svojih najvećih rivala. Pokušao je da me ohrabri i iz mene izvuče moju mentalnu snagu, a i da mu prenese podršku svih u timu.

Naravno, nije Beker “otkrio toplu vodu” ovim potezom, niti je uradio nešto što neki drugi trener ne bi. Ali je uradio ono što treba,koliko god to jednostavno bilo. Kao i svaki put u prethodne dve godine. Nadamo se, kao i svaki put u narednih nekoliko. Jer ova kombinacija zaista jako dobro izgleda.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)


Teme:   Boris Beker, Kolumna, Novak Djoković, Tenis blog, Teniseri, Vesti


Komentari: 3

 
zoran December 15, 2015 Odgovori

da li je neko u stanju da mi kaže, za barem dve godine unapred, koje su to televizije koje će prenositi ATP turnire i sve drugo najvažnije u tenisu.
naime , želim da sklopim ugovor sa jednom od kablovskih distributera , ali mnogi ne prenose SK koji je prenosio gotovo sve najvažnije mečeva tenisa-DJokovića u 2015.godini
hvala !

 
zoran December 15, 2015 Odgovori

zašto se medju teniserkama , u vašem spisku , ne nalazi Alksandra Krunić ?

 
nikola November 11, 2016 Odgovori

Zorane, ja ti savetujem, da kupis ulaznice za sve Noletove Meceve, i posle uzivaj LIVE na tribini, i ne treba ti nikakvi Kablovski Distributeri .. Pozzz

Komentari