04/10/16 - 12:07h

Poruka roditeljima: Ne možemo svi biti Nole!

 


Tenis. Novi sportski fenomen u Srbiji najviše zahvaljujući Novaku Đokoviću. Dobra stvar je što je ovaj sport ponovo oživeo još od 90-ih i Monike Seleš. Nažalost ima i loših stvari koje se ne vide u medijima…


Tenis

Piše: Danijel Jevremović

Srbija je dobila, ne samo najboljeg tenisera, već i sportistu svih vremena u Novaku Đokoviću. Na to je svako od nas ponosan i tu priču će ceo život ponavljati kako je i Srbija imala najboljeg na svetu. Upravo ta priča da imamo najboljeg na svetu je podstakla mnogu decu, a kod nekih samo roditelje da iste privoli ili pak natera da treniraju tenis.

Takva situacija je dovela do toga da u Srbiji imamo sasvim dovoljan broj Akademija na kojima deca mogu da pokušaju da svoj eventulani talenat dovedu do izražaja i da skrenu pažnju javnosti na sebe. Pitanje koje ja želim da postavim je da li se ispravno radi sa tom decom?

Ovim ne želim nijednu akademiju da napadnem i slično, u najbolju ruku hoću da ih podsetim da rade sa decom i da njihovo zdravlje treba da bude na prvom mestu.

Imali smo već x primera po raznim srpskim medijima kako i sami roditelji terorišu decu na turnirima u mlađim kategorijama posle poraza i kako isti nisu smeli da dozvole. Da li je to dobro za našu decu? Da li će se time postići efekat da to dete još više želi da igra tenis nego do tog trenutka ili ipak kontra efekat?

No to je problem zemlje u kojoj živimo i koja se bori da popravi finansijsko stanje kako bi ovaj pritisak roditelja na decu nestao. Roditelji u tenisu i nagradama koje kasnije slede za plasmane na ATP turnirima vide izlaz i te krize i spas, a zaboravljaju kako eventualno transformišu mentalitet deteta zarad novca.

Mene još više od toga brine rad na spomenutim akademijama, ukoliko isti nije adekvatan za dete u tom uzrastu. Manje se brine o tome šta telo tog deteta može da izdrži i više novca se ulaže u treninge kako bi se sama tehnika dovela do savršenstva, dok fizička spremanost, po meni, je nekako neadekvatna.

Nažalost imamo primere dece koja su neverovatno talentovana i beleže rezultate u mlađim kategorijama kakvi se samo mogu poželiti, ali kada dođe prelaz u profesionalce u ovom sportu onda dolazi do nestanka. Vidimo kako i u tenisu tako i u ostalim sportovima da je bez fizičke spremnosti nemoguće, ili je pak teško, doći do vrha.

Neki od najvećih teniskih talenta su nestali što zbog povreda, što zbog spomenute nedovoljne fizičke spreme. To se dešava i u Srbiji. Uložen novac u trenere i dovođenje do savršenstva preko potrebne tehnike, ali ne objašnjiva štednju u angažovanju nekog od, imamo ih više nego dovoljno, kondicionih trenera. Podsetiću vas i na sam primer Novaka Đokovića i njegove fizićke spremnosti na početku njegove karijere i sada kada je neprikosnoven, kako u tom tako i u ostalim segmentima. Kako je u tim došao Austrijanac Gehbard Grič, zadužen za Novakovu kodniciju, tako je Đoković krenuo uzlaznom putanjom na ATP rang listi.

To je primer koji treba da služi i roditeljima dece koja treniraju tenis u Srbiji. Pazite na to kako se radi sa vašim detetom na polju fizičke spremnosti! Telo u tim mladim godinama trpi i „prima“ sve lako i „krije“ u tom trenutku posledice lošeg rada na posmenutom polju. Sve nepravilnosti i loš rad sa decom tek kasnije isplivaju na delo. Baš onda kada to isto dete treba da stupi na najveću scenu, da ubere plodove tog rada. Onda „neobjašnjive“ povrede dolaze na videlo, nespremnost samog tenisera-ke za najveće izazove a na to se onda nadovezuje strah od novih povreda i neočekivanih poraza. Kada se sve to sabere dolazi do kraha te osobe i ista ne veruje više da može da postigne ono o čemu je nekad sanjala. A to obično ujedno i znači kraj teniske karijere pre nego što je ista i počela.

Toliko truda, vremena i novca se uložilo u nekog da bi onda usledio ovakav rasplet. Da li je vredelo što ste u nekom polju ranije uštedeli, a sada boli više nego da ste tada izdvojili još malo ili pak malo pažnje usmerili i u taj segment?

Svaki segment je bitan! Nije bitna samo tehnika kako udariti lopticu i plasirati je baš u željeni delić terena. Ne. Bitna je i fizička spremnost, psihologija, oprema, pažnja, podrška…

Ovim tekstom sam želeo da se obratim svim roditeljima koji svoju decu žele da pošalju kako iz hobija tako i sa nekim višim ciljem u neku oblast sporta. Budite detaljni ukoliko želite najbolje za vaše dete, nemojte štedeti ukoliko želite najviše ciljeve od vašeg deteta. Jer ako uložite malo manje od potrebnog ili pak zapostavite neki segment vratice vam se to onda kada je najmanje potrebno. Onda kada je vaše dete spremno, ali ipak ne toliko dovoljno spremno da može da se takmiči protiv najboljih. Najgoru varijantu tipa povreda ne želim ni da spominjem jer je ista za samo dete najgora opcija.

Usmerite decu da se bave sportom, ali ako želite da ostvare najviše ciljeve pružite im najviše uslove kako bi dostigli vaša očekivanja!

(Tenis Uživo, D. Jevremović)


Teme:   Kolumna, Vesti


Komentari: 2

 
trener October 4, 2016 Odgovori

Bravo za autora,bravo za tekst!!!
U nasem sportu je ogroman broj problema,a nazalost bojim se da je jedan od vecih pored roditelja i veoma plitko znanje teniskih trenera koji se vode parolom da sam htio uciti bio bih pravnik a ne trener!
Kada ste zadnji put culi od teniskih trenera da nekom od roditelja objasni da tenis kao jednostrani(unilateralni) sport pravi ogromne disbalanse u tijelu koji ce kasnije voditi ka ogromnom broju problema itd itd
O ovom bi se moglo pricati veoma mnogo.
Roditelji se naime ponasaju strasno a imao sam priliku to kao kondicijski trener da dozivim…
Ako im dijete pokaze odredjenu dozu talenta i u nekim kategorijama napravi zapazene rezultate “povampire se” i pocu da razmisljaju da ce istim putem dijete moci osvojiti i Wimbledon,a to nazalost zavrsava dosta ruzno.
A imao sam i imam priliku da vidim sve to sa jednom vanserijskom mladom igracicom kojoj su nazalost roditelji bili najveci neprijatelji…

 
Zoran October 5, 2016 Odgovori

Ima veci broj akademija a pitanje,da li se dobro radi sa tom decom.Svakodnevno prolazim pored teniskih terena i kad vidim koliko ima”Djokovica”lepo se osecam.Mislim da tih sat-dva na terenu vrede vise u svakom pogledu nego u zatvorenom prostoru pored kompjutera.Kvantitet daje kvalitet,Roditelji su tu da deci omoguce,ispune zelju a trener pravilno radi,nauci.Ako ih vodi strucno lice nema straha od teniskih povreda.

Komentari