Odvažno je izjavio da želi biti prvi teniser sveta. I kada niko nije verovao, on jeste. Godinama kasnije gledamo jednog Srbina kako usred Londona podiže pehar i u potpunosti oživljava ono što je nekad izgledalo kao pusta maštarija.

Sve ono za šta se radilo, čemu je posvećen ceo jedan život isplatilo se u tom magičnom trenutku kada je Novak podigao pehar i probao vimbldonsku travu Al Inglend Klaba. I ukus te trave bio je u isti mah pun sećanja, gorčine, ljubavi, podrške, loših stvari u životu, a i onih predivnih, bio je to kao jedan flešbek svega što je u životu Novak doživeo. Samo, sve je sada imalo smisla za Novaka. Dugo sanjani san nije više samo san, nego Novakova sadašnjost.

Emocije su rekle sve. Sada je dovoljno reći Srbija, i prva asocijacija je širom sveta Novak Đoković. On je sinonim za onu bolju Srbiju, za ono najbolje što u njoj još uvek živi. I još teža stvar bila je potvrditi uspehe koje je jednom napravio. Napraviš podvig, ali ako nisi u stanju da to i ponoviš, ljudi brzo zaboravljaju. Bilo je teško, ali i to je uspeo. Itekako je dokazao da je rođen za beli sport. On ne igra za novac, teškoće te vrste su odavno prošle, on ne igra za slavu jer slava u glavu udara, on igra tenis zbog tenisa! On igra tenis jer je smisao svog života našao u sportu.

I 2014. opet se vraća onaj osećaj da ste omaleni dečak koji udara lopticu preko nepreglednog terena u Srbiji, gde nemate uslove za igru, nemate podršku, nemate ljude koji garantuju za vas. I onda pogled unazad. Šta vidiš? Vidiš da si već jednom uspeo i da je taj prvi put na svoj način bio poseban, i neobično težak. I želiš to da ponoviš. Želiš opet probati ukus one trave na onom centralnom terenu i to tačno u finalu Vimbldona. I opet je uspeo! Ovaj put protiv Federera, prvi put protiv Nadala 2011.

I nije se zaustavio. Želeo je još. Želeo je da čuje i po treći put ponosni krik iz publike koji znači njegovo ime. Želeo je da čuje masu koja ga prožima kao vetar dok proživljava iznova svoj san. Na korak je od tog sna po treći put. Prvi put je bilo najteže. Drugi put je bila veća odgovornost. A treći put? Neka bude najslađe. Nakon duge borbe i dokazivanja, utrkivanja medija da ga srozaju, publike koja se često ne ponaša korektno, suza i straha koje je proživljavao u detinjstvu, sada je red da sve postane vredno truda i tolerancije koju je godinama gradio prema drugima Novak.

Sutra je novi običan dan. Za tenis, pak, nimalo običan. Sudaraju se dva giga tenisera. 2014. je bila ista priča. Velikani su odmerili snage i bolji je pobedio. Novak je bio taj koji je dokazao da je bolji. A ove godine poželećemo da se ponovi momenat iz 2014. godine, momenat kada je Novak plakao ali od sreće. To je bio isti onaj dečak što je u detinjstvu podizao trofej koji je sam napravio da bi jednom i doživeo to, i to ne jednom, nego dva puta u Londonu.

Još snage ima u njemu. Još borbe, još žara, još volje i želje. Dokazivanje više nije potrebno. Ko je umeo i dosad da prepozna ono čudesno u Novaku, on ga je i zavoleo. I sutra nam šampionu pokaži zašto smo ponosni na tebe. Pokaži nam šta je tako čudesno u tvojoj igri i tvom postojanju, pokaži nam zašto te je svet zavoleo baš takvog. Pokaži i zablistaj sutra pa da se dečački radujemo i po treći put podignemo pravi vimbldonski pehar i okusimo londonsku travu sa ponosom i za istoriju!

(Tenis Uživo, T. Popov)

Teme:   Grend Slem, Novak Djoković, Rodžer Federer, Tenis Video, Teniseri, Vesti, Vimbldon, Vimbldon 2014