Marko Marjanović

Novak Đoković je apsoultno dominantan u dosadašnjem toku sezone. Ipak, svetski karavan se od nedelje seli na šljaku, prirodno stanište Rafe Nadala. Novak mu je skinuo krunu sa glave, ali, može li nekadšnji kralj da je povrati?

Novak Djokovic

Prvi Maters na zemljanoj podlozi igra se u Monte Karlu, gde se nalaze rezidencije ne malog broja vrhunskih tenisera, između ostalih i Novaka Đokovića. Srpski as je nešto ranije stigao u Kneževinu kako bi se što bolje pripremio za nova iskušenja, posle briljantnih, skoro savršenih rezultata na tvrdoj podlozi.

Pitanje koje muči mnoge glasi: Da li će se ta dominacija nastaviti i na šljaci? Nekada su svi trofeji na crvenoj podlozi bili rezervisani za Nadala, ali to vreme već postaje ne tako bliska prošlost. Novak Đoković mu je uz titulu “Kralja šljake” dopisao “Bivši”. Već određeno vreme nije slučaj da protivnici automatski gube mečeve kada vide Španca prekoputa sebe na zemljanim turnirima.

Nadalu je sa razlogom stojala kruna na glavi – osvojio je osam uzatopnih titula u Monte Karlu, u periodu od 2005. do 2012. Novak Đoković je bio taj koji je uspeo da prekine niz u finalu 2013, i smatra se da je taj meč simbolično označio početak silaska Nadala sa trona, iako je kasnije osvojio Rolan Garos.

Ipak, Nadal je prošle godine doživeo težak udarac – prvi put u karijeri nije uspeo da osvojio nijedan turnir na šljaci koji prethodi pariskom Gren Slemu. Na kraju sezone, tokom koje je osvojio svega tri trofeja (Buenos Ajres, Hamburg, Štutgart) motivisano je govorio o želji da se ove godine iskupi za njemu poražavajuće rezultate na omiljenoj podlozi.

Posle ispadanja na startu Australijan opena, Nadal je želeo da se vrati u pobednički pogon na turnirima u Buenos Ajresu i Rio de Žaneiru, ali južnoamerička šljaka mu nije donela sreću. U oba slučaja poražen je u polufinalu – od Dominika Tima i Pabla Kuevasa.

Ohrabrujući nastup viđen je u Indijan Velsu, gde je igrao dosta dobro i pružio solidan otpor Novaku Đokoviću u polufinalu, nedovoljno za osvajanje seta.

Nakon toga se dogodilo nešto neuobičajno – Nadal je predao meč prvi put posle šest godina. Učinio je to protiv Damira Džumhura, na startu Majami opena.

Špancu sada sledi učešće na svom omiljenom Mastersu, gde bi možda mogao da “oživi”. Niz od šesnaest uzastopnih turnira ove kategorije na kojima nije podigao pehar, Rafa želi da prekine baš na mestu stare slave. Ipak, i pticama na grani je jasno da se neko tu pita mnogo više od njega.

Najbolji teniser sveta je već podigao četiri trifeja ove godine: U Dohi, Melburnu, Indijan Velsu i Majamiju. Jedini turnir koji je igrao a nije osvojio je Dubai, kada je predao meč Felisijanu Lopezu usled problema sa očima.

Osvajanjem 28. Mastersa na Floridi, prestigao je Nadala na listi najuspešnijih u tom segmentu i nastavio da grabi ka konačnoj potvrdi činjenice da je najbolji teniser svih vremena.

Uprkos tome što još uvek nije osvojio Rolan Garos, Đoković je prošle godine konačno uspeo da savlada devetostrukog šampiona Nadala u Parizu, i to sa glatkih 3:0. Od toliko čekane i željene titule na drugom Gren Slemu sezone odvojio ga je nestvarni i neponovljivi tenis Stana Vavrinke u finalu.

I to nije bio jedini put prošle sezone da je Novak dobio naljućeg rivala na šljaci. U posklednjih par godina, Srbin je staloženo ali neumoljivo napredovao na svim podlogama, i oduzeo analitičarima teme kome, šta, gde i kako najviše odgovara.

Nepokoriva ambicija osvajanja jedinog Gren Slema koji mu nedostaje naterala ga je da ostvari ogroman napredak na šljaci, iako se zaista ne može reći da se ranije nije snalazio na toj podlozi. Prošle sezone je osvojio oba turnira pred Rolan Garos na kojima se pojavio – Monte Karlo i Rim. Ima jasno izraženu nameru da isto učini i sada, što nikako nije dobra vest za konkurenciju.

Za konkurenciju, koja, čini se, nije tako jako kao nekada. O Nadalu je već dovoljno toga rečeno. Od Rodžera Federera ne znamo šta da očekujemo posle duge pauze zbog operacije. Četvorostruki finalista Monte Karla je planirao da preskoči deo sezone na šljaci do Rolan Garosa, ali mu je nesreća pri kupanju ćerkica neočekivano okrenula kalendar za 360 stepeni. Preskočio je američku turneju zbog kolena, a potom je zbog bolesti otkazao duel sa Del Potrom u Majamiju par sati pre zakazanog početka meča.

Rodzer Federer

I tako je Monte Karlo neočekivano profitirao pre američkih turnira, koji su željno iščekivali povratak Švajcarca baš u njihovom dvorištu. Federer će zaigrati u Monaku prvi put još od polufinala Australijan opena i poraza od kasnijeg, a i ranijeg šampiona Đokovića. Rodžer, koji je sjajan na šljaci, imao je nesreću u vidu savremeništva Rafaela Nadala, inače bi njegova statistika bila mnogo impresivnija. Do pojave Đokovića u ovom obliku, zjapila je velika rupa između njih dvojice i ostatka karavana kada je igra na crvenoj podlozi u pitanju.

Federer je 2014. poražen u finalu, pre nego što je 2015. doživeo ranu eliminaciju od Gaela Monfisa. Da li će posledice povrede uticati da ponovo završi učešće ranije nego što se očekuje, ili će duga pauza učiniti da u Monte Karlo dođe svež i raspoložen?

Švajcarski veteran nije jedini koji bi mogao sprečiti finale između Đokovića i Nadala. Šljaka je, naročito prošle sezone, bila posebno inspirativna za njegovog zemljaka Stanislasa Vavrinku. Malo ko je očekivao da će “Stanimal” doživeti da postane zvanično najbolji sportista Švajcarske (2015) ispred slavnijeg kolege. Potencijal za osvajanje Rolan Garosa on je pokazao još 2014, kada je savladao upravo Federera u finalu Monte Karla. Detaljna analiza dovodi do toga da je Vavrinka najbolji na šljaci, iako je trijumfovao i na Australijan openu. Ustvari, nikakva analiza nam nije ni potrebna, dovoljno je pogledati svemirski tenis koji je pokazao prošle godine u glavnom gradu Francuske.

Istina, pre i posle toga nije ponovio sličnu igru, ali, samo saznanje da je sposoban za nju, dovoljno je da Stana apostrofiramo kao potencijalnu opasnost za Đokovića, verovatno pre svih ostalih konkurenata.

Ne treba zaboraviti ni Endija Mareja. Britanac je zapao u krizu, ogledanu kroz ispadanja u trećem kolu Indijan Velsa i Majamija. Ali, Endi je prošle godine ponudio nešto novo na šljaci. Osvojio je prvu titulu u karijeri na toj podlozi, kada je u finalu Minhena savladao Kolšrajbera, a odmah potom i drugu, očitavši lekciju Nadalu u završnoj predstavi Madrida.

Od finala Australijan opena, Škot se nije naigrao tenisa. Ne zbog povrede kao u slučaju Federera, već zbog loše forme i ranih ispadanja. S njegove tačke gledišta, dobra strana u lošem nizu mogla bi biti manja potrošnja, veća svežina i motivacija. Dovoljan razlog da se navijači drugog tenisera planete nadaju najboljem u Monte Karlu.

Marej

Ostake pitanje može li neko iz “ostatka sveta” do značajnijeg rezultata. Pored momaka koji tokom čitave karijere vrebaju iz prikrajka (Berdih, Ferer, Conga, Gaske) tu su i neka nova imena. Dominik Tim je sjajan ove sezone, ubeležio je već trofeje u Buenos Ajresu i Akapulku, kao i prvi veliki skalp u vidu pobede nad Nadalom.

Miloš Raonić je ne samo najavio, već i počeo da ostvaruje povratak na veliku scenu nakon problema sa povredom u drugom delu 2015. Šljaka svakako nije njegova omiljena podloga, ali mu je servis dovoljno moćan da i na njoj može napraviti ozbiljne probleme svakom protivniku.

Traba pomenuti i Gaela Monfisa. Čini se da je Francuz posvećeniji karijeri i rezultatima kao nikada do sada, pokazao je ozbiljne indicije da se “uozbiljio”. A sledi deo sezone u kojem je dokazano opasan protivnik. Ne smemo izostaviti ni Davida Gofana, igrača u sjajnoj formi koji se nakon plasmana u polufinale Majamija približio statusu top 10 igrača. Nalazi se na 13. mestu, sa 280 bodova manje od Rišara Gaskea. Koliko zaista može na šljaci, za sada je enigma.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Kolumna, Masters u Monte Karlu, Vesti