Šta su pobede u životu? One sportske ili one životne? Šta je važnije? Da li je ta slava i borba za večnu listu u belom sportu sve u životu? Mnogo je tenisera prisutno na teniskoj sceni danas. Danas ih znamo, sutra ne znamo ni da su postojali. Ali ono što ostaje su dela.

Kada se sve sabere i oduzme, nijedan jedini “zakucani” forhend, nijedan servis, nijedan viner ne mogu se izmeriti sa harizmom kojom zračite i zbog čega planeta skandira vaše ime. Ta harizma je negde fundamentalni pokretač ljudskih emocija i teniseru donosi tu slavu o kojoj se mašta. Na kraju nisu bitne pobede i porazi, bitna je humanost, duhovitost, ljudskost koju poseduje ili ne jedan teniser.

U malenoj zemlji velikog srca-Srbiji rodio se jedan dečak u skromnoj porodici. Imao je reket, lopticu u ruci, poluuređen teren pred sobom i želju. Želja je bila ogromna, veća od ičega. Jednog dana želja više nije bila samo želja. Snovi nisu bili snovi. Život je postao san, san koji je ostvaren, san koji je mali dečak, sada već znate o kome pričam-Novak Đoković, želeo da sanja iznova i iznova.

Nizao je Novak pobede, jednu za drugom, poraza je bilo sve manje, brojka poraza bila je jednocifrena, a popularnost je rasla i rasla. Nisu ljudi mogli da prihvate neko vreme da su njihove teniske uzdanice, ljudi u koje su verovali i oslanjali se na njih, zapravo pomalo pali u zaborav zbog ovog skromnog dečaka iz male zemlje velikog srca, zemlje Srbije.

Međutim, ono što je verovatnije jeste činjenica da su ljudi teško mogli da poveruju da je jedan dečak dao obećanje sa svojih svega nekoliko godina, i da je isti taj dečak još uvek živ u telu odraslog čoveka, sa imenom i prezimenom, integritetom, signifikantnošću. Nisu verovali da je duša Novaka Đokovića oličenje jedne prave ljudskosti, dobrote, neiskvarenosti, ljubavi. Da, ljubav je ono što pokreće Novaka Đokovića.

Ili možda niste primetili kako se svaki put razneži kada razgovara sa decom? Ili kako voli da komunicira sa svojim fanovima i nije mu teško kada ga zatrpaju pitanjima? Ili kako je pristojan prema novinarima? Ili kako poštuje svoju porodicu i voli svoju devojku, sada i suprugu više od svega? Ili kako nikada ne želi da se u vezi njega pominje nacionalnost i vera, zbog poštovanja prema svima? Ili kako protivniku bukvalno pokloni poen zato što je protivnik bio u pravu, a sudija nije pravedno dosudio poen? Ili kako pleše, zabavlja se, i grli se sa decom na terenu? Kako ih svakodnevno na treninzima poziva na teren da igraju tenis sa njim i zabavi ih? Ili kako skuplja milione na donatorskim večerima u okviru svoje fondacije da bi pomogao deci Srbije a i sveta?

Možete biti heroj u kom hoćete sportu, ali samo po tehnici koja vam pomaže da pobedite. One prave pobede, koje su zaista važne su, pogađate, one životne. Puno je odličnih tenisera, ali malo je legendi. Slobodno i bez ustezanja mogu reći da Srbija i svet imaju jednu živu legendu i mogu da budu izuzetno ponosni! Zato svete, zagrli onog dečaka koji je postavio standard u belom sportu i dokazao zašto treba da mu se svi zajedno divimo. Zagrli ga, jer on to zaslužuje! Novak Đoković, dame i gospodo.

(Tenis Uživo, T. Popov)

Teme:   Masters, Masters u Sinsinatiju, Novak Đoković, Tenis Video, Teniseri, Vesti