Novak Djokovic

86400 sekundi u jednom danu i samo jedna misao u vašoj otekloj glavi. Ujak, ujna, teča, strina, baba, deda, rođaci, roditelji. Svi najbliži razmišljaju o vama. A vi? Pucate kao rafal kalašnjikova i molite da pogodite samo jednu metu. Ali uporno promašujete, jer ona je u početku veoma, veoma daleko. Niti znate da baratate sa oružjem niti znate kuda ćete sutra poći. Ne znate apsolutno ništa, osim toga da je pred vama jedan, po rečima, za*ebani put. Novac, oprema, turniri i ludilo. Prva pobeda i odmah ste na krovu sveta, ali ne. Tu radovanja nema.

Sreća i opuštanje vas bace na zemlju kao stroj za tresanje šljiva i čik se opet popni na neko visoko drvo. Boli, zar ne? A vi morate da nastavite dalje. Prolaze vam dani, ni jedan nije lep i odrastate tako u pritisku i strahu od jednog važnog cilja. Od uspešne karijere. A šta predstavlja uspešna karijera? Biti prvi? Biti najbolji od svih?

To je stvar razmišljanja i snova koje imaju, ali verujemo da je svakom teniseru uspeh kada oseti jedno važno olakšanje. Olakšanje da je tu. Prošao je put. I publika mu čestita na uspehu. Tapšu i kliču, pa govore kako će dobru kuću kupiti. Lagodan život, zar ne?

Stvarno ne razmišljamo o pozadinskoj priči. Kakav je to zaista put? Da li je to hotelski život sa bazenima i obiljem hrane ili život u kamp prikolici koja je mala ali opet može da nagura 3,4 čoveka? U realnosti pogledamo 10 do 15 najvećih turnira i to negde samo završnicu, gde cvetaju drvenaste biljke lepih mirisnih cvetova, a zovemo ih ruže. One tamo nemaju trnje. Pokupili su ih drugi pokušavajući upravo da se domognu visina.

Novak Djokovic

Tenis je jedan poseban svet. Tenis je zamka za snove. U njemu ne postoji vreća čarobnog pasulja što će doneti bogatsvo. Ne postoji čvrsta orahova grana koja doseže te oblake i čini put ležernim. To vam je kao put Crvenkape do bake. Samo što na tom putu postoji million vukova. Put nije utaban i ravan već je prekriven zamkama i kamenjem. A lovci? Posmatrajte ih kao druge igrače. Smešak i pozdrav, a prezir iz dna duše. Morate da pazite na sve, jer i oni će da vijaju vas. Sami ste. Jedan protiv svih.

Posut mrvicama hleba koje brzo nestaju za vama, bez ispravnih i utvrđenih mapa sa verovanjem u smernice nekih čudnih nepoznatih stranaca. To je put do jednog šampiona. To je put do jednog pravog tenisera. To je put koji je i on morao da pređe. Nikad nije isti, nikad se jedan susret ponoviti neće. I onda bljesak, kraj tunela, svetlost na vidiku, visoka kula i jedno uže tanko kao vlasi Zlatokosine kose, vibrira kao paukova mreža da zarobi slabe i da se samo odabrani uspenju uz njega jer takav je sport, takva je to igra. Takav je život jednog tenisera..

(Tenis Uživo, M. Uzelac)

Teme:   Vesti