Da, Rafaele, bilo je okej Novaku koji je igrao i pobeđivao iako je 90% pubilke na stadionu bilo za tebe ili Federera. Da, ponašao se kao šampion iako mu je bilo teško. Ostao je miran svo vreme finala poslednjeg Vimbldona da bi na kraju samo kiselim osmehom namenjenom publici (da, Nadale, publici koja mu je aplaudirala posle promašenog prvog servisa i slično), prišao mreži da pozdravi Rodžera nakon pobede. I svi svetski mediji su ga osudili zbog toga. Da, to je bilo neprimerno ponašanje. Kakva nekultura! Zamiliste samo… Neoprostivo zar ne?

Da, ironičan sam. Zašto? Zato što ove stvari koje je uradio Nadal danas svetski mediji neće osuditi niti spomenuti iako nije nimalo bilo na mestu, jer je reč o reprezentativnom takmičenju, a Novakovi protesti i negodovanja su na turnirima gde svako predstavlja sebe i atmosfera na tribinama treba biti fer i sportska.

Foto: Naomi Baker/Getty Images Europe

Da, sliku ovog finala mi je pokvario taj gest podržan Lajanijem koga inače veoma cenim i poštujem. Zašto spominjem i Lajanija? Zato što se publici obraćao na srpskom jeziku. Da li se ovaj turnir igra u Srbiji? Da li mi Srbi znamo samo srpski jezik? Odgovor na oba pitanja je negativan gospodine Lajani! Ovom prilikom se zahvaljujem Zimonjiću koji je posle prvog seta prišao Lajaniju rekavši mu da odlično radi svoj posao, ali ga moli da se publici obraća na engleskom jer se turnir igra u zemlji gde je engleski jezik maternji.

Dakle, zašto uvek postoji potreba, svesno ili ne, da se istakne to da smo “mi” problem?! Zašto smo mi odjednom drugačiji od recimo navijača koji su u Madridu isto to priredili Novaku u meču protiv Dimitrova, a tada je to bilo okej jer je najverovatnije reč o Špancima koji su navijali za u njihovim očima slabijeg protivnika?! Naravno, naši ljudi su danas bili u većini i reagovali su tako kako jesu i možda su zaslužili kritiku iako je turnir karaktera gde je takvo navijanje sasvim normalno, ali ne na srpskom jeziku. Tako ni španske navijače niko ne kritikuje na španskom u Australiji ili bilo gde drugde na svetu jer ne želi time da ih namerno stavi na “stub srama“. Sve se to slučajno dešava zar ne? Da, ponovo sam ironičan.

Novak Djokovic i Rafael Nadal

Zašto smo mi Srbi problem svima kada rezultatima pokažemo da smo u nečemu najbolji umesto da kao mi pružimo ruku boljem i kažemo bravo? Zašto svi vole da nas kritikuju i upere prst u nas i time aludiraju na to da smo mi Srbi problem? Odgovor na ovo pitanje mogu dati samo “oni”. Ko su “oni”? Mi ih možda nismo dobro upoznali koliko su naši sportisti. Ovog puta pričamo o Novaku. O da, Đoković i te kako dobro zna kako se koja publika ponaša prema njemu i šta misli o njemu, a ujedno i o nama Srbima. Ali šta on uradi po tom pitanju? Ono što najbolje zna- izađe na teren, pobedi i podigne pehar. To ih onda zaboli više nego mene ovaj Nadalov gest danas. Ali ja Nadala smatram velikim sportistom za razliku od spomenutih, koji to za Novaka nikad neće reći. Ali zbog ovakvih “sitnica” Nadal će za mene ostati samo jedan od tenisera koji su pokušali da budu najbolji svih vremena.