Katarina Jokic

Upotrebio sam “teške” reči u uvodu ovog teksta jer pričam o jednoj punoletnoj osobi, devojci koja u aprilu puni 23 godine, ali njeni rezultati mi daju prava da upotrebim takve izraze. Oni koji su kao ja imali priliku da je gledaju uživo na terenu, reći će da u njoj leži veliki potencijal, a sa druge strane su oni koji će reći “pa gde je bila do sada”? Te “druge” sam baš tu i čekao… pročitajte priču Katarine Jokić pa ćete razumeti moju smelost.

“Tenisko krštenje” kod Nika Bolitijerija

Vratićemo se deset godina unazad kako biste Katarinu upoznali od njenih prvih velikih podviga. Jedan od najpoznatijih i najprestižnijih juniorskih turnira na svetu “Edi Her” je Katarinu i definitivno “krstio” u teniserku i time joj odredio budućnost. Ovaj turnir je do te mere prestižan da se svako na njemu želi oprobati, jer će ga na tom turniru gledati čuveni Nik Bolitijeri na čijim se terenima igra. Te 2010. godine titulu kod devojčica do dvanaest godina osvojila je naša Katarina, tadašnja teniserka Bosne i Hercegovine. Jeste da je prošla decenija od tog turnira, ali smo sigurni da se dobro sećaš…

-Naravno da se sećam turnira „Edi Her“. Tu je moja teniska karijera počela i tada sam prvi put pomislila da jednog dana želim igrati na najvećim svetskim turnirima. Bilo je to jedno divno iskustvo i znala sam da se želim vratiti u Ameriku nakon toga.

U finalu si pokazala svoju nadmoć nad američkom teniserkom Anastasijom Nefedovom, agresivnom igrom sa osnovne linije, a rezultat je bio 6:3, 6:0. Da li ti je to finale ostalo urezano u sećanju i kako je na tvoj dalji razvoj uticao internacionalni ugovor (uključuje i ozbiljnu finansijsku podršku) koji Wilson daruje pobedniku tog turnira?

-Sećam se i meča protiv Anastasije, ali ne u potpunosti. Znam da je bilo mnogo ljudi koji su gledali sa strane jer je to ipak bilo finale velikog turnira. Ugovor sa „Wilsonom“ sam imala i pre toga, ali koliko se sećam nije bio vezan za finansijske dodatke nego samo tenisku opremu. Nakon „Edi Her“ turnira moje ime je postalo poznato u svetu tenisa pa je sa tim došao i ugovor sa kompanijom “Nike”- prvi ozbiljniji trag u svetu tenisa Katarine Jokić.

Na trenutak ću spomenuti da je baš te 2010. godine Dominik Tim osvojio turnir u konkurenciji dečaka do 18. godina. Pet godina je Dominik stariji od tebe, hajde, namerno ću staviti “pritisak” ovim pitanjem na tebe – da li Katarina može u narednih pet godina do sličnih rezultata kakve Austrijanac beleži sada? 

– Što se moje budućnosti tiče, nemam neki određeni cilj. Trudim se da na svakom treningu osetim napredak i da sam fizički spremna. Na koledžu sam naučila da gledam svaki dan posebno i ne opterećujem se budućnošću, jer ako sad krenem sebi stvarati pritisak, rezultati neće biti baš najbolji. Taj pritisak je stalno bio prisutan dok sam igrala turnire pre odlaska na fakultet, tako da mislim da su mi ove četiri godine pomogle u svakom smislu.

Katarina Jokic (zimbio.com)

Već tako mlada si počela da osećaš koliko je teško isplivati u moru teniskih talenata, a na to sve je bilo potrebno puno novca kako bi se išlo na što je više turnira gde bi sakupila potrebno iskustvo koje bi ti kasnije u karijeri bilo zlata vredno.

-Dolazeći iz male zemlje koja nije u mogućnosti da finansijski pogura sportiste, osetila sam koliku prednost imaju sportisti iz drugih zemalja. Tenis je mnogo zahtevan sport u svakom smislu i svaki detalj je bitan ako se žele postići neki rezultati. Iako sam bila jedna od najboljih igračica na svetu u uzrastu do 12. i 14. godina, finansijske pomoći nikad nije bilo dovoljno. Svakako da sam stekla iskustvo koje druge igračice nisu, ali mnogima je put bio lakši, jednostvano zbog države za koju igraju.

Prvi znaci da je u našem regionu teško isplivati na “tenisku površinu”

Roditelji su sigurno tvoja velika podrška, a verujemo da bez njihovog finansijskog žrtvovanja veliki broj turnira u tvojoj karijeri bi ostao samo nedosanjan san.

-Roditelji su mi najveća podrška u svemu. Oni su se mnogo toga odrekli i bez njih verovatno nikad ne biste čuli za mene.

Posle tog turnira u Americi pratio sam tvoje nastupe u Evropi. Za razliku od mnogih naših tenisera/ki koji su bili promovisani po medijima, a ustvari su igrali turnire loših kategorija, igrala si turnire najboljih kategorija i tamo beležila gotovo uvek bar polufinala. Na istim si igrala samo protiv najboljih i tako uvek napredovala.

-Istina je da sam igrala na najprestižnijim turnirima u Evropi i beležila solidne rezultate. Nikad nisam igrala previše turnira ali sam skupljala bodove tako što bih dobro odigrala na turnirima boljih kategorija. Nije mi bilo bitno hoće li me neko promovisati jer su rezultati pričali za sebe, ali sa promocijom stižu sponzori. Tada toga nisam bila svesna. Igrala sam dosta mečeva protiv devojaka koje su sad u top 200 na WTA rang listi pa mogu reći da imam i to iskustvo.

Katarina Jokic

Bilo je i problema. Niko to ne može i mislim ne želi da krije jer su deo svačije karijere. Neadekvatni uslovi u BIH, a sa druge strane i bolja podrška Teniskog Saveza Srbije dovode do toga da devojčica rođena u Zrenjaninu nastupa pod zastavom Srbije, ali ne i da menja grad u kom je kasnije odrastala u BIH, Novi Grad. 

-Teniski savez Srbije mi je pružio finansijsku pomoć koja je bila dovoljna za nekoliko turnira godišnje, što u BiH nikada nije bilo. Sa 12 godina sam se odselila iz Novog Grada jer tamo više nije bilo trenera. Brat i ja smo zajedno bili u Francuskoj par meseci pa smo nakon toga došli u Banja Luku, gde i danas treniram kad sam kući.

Sa samo 15 godina beleži svoj prvi nastup na nekom internacionalnom turniru koji dodeljuje novčane nagrade učesnicima. Bio je to turnir u Nišu gde je kroz tri meča u kvalifikacijama došla do četvrtfinala, gde je posle velike i isrpljujuće borbe umalo uspela da meč okrene u svoju korist. Ipak nakon tri seta i 7:5 u poslednjem završava svoj prvi profesionalni nastup. Sećaš se ovog meča? 

-Naravno da se sećam i tog meča. Tada mi je to bio smak sveta jer nisam bila navikla na teške poraze, da tako kažem. Na tom turniru sam igrala protiv devojaka koje su bile dosta starije i snažnije od mene u tom trenutku. Taj plasman je na kraju ipak bio dobar rezultat.

Koledž i Amerika

Nedostatak novca i druge okolnosti (operacija kolena) naterale su je da se odluči za koledž u Americi i na trenutak profesionalni tenis stavi po strani. Teška životna odluka ili? 

-Moram priznati da su me svi, ali baš svi odgovarali od odlaska u Ameriku. To mi je bio najveći problem. Svi oko mene su želeli da igram profesionalno i da ne idem na koledž, ali to je bila najbolja odluka koju sam donela u životu. Niko nije mogao od toga da me odgovori jer sam videla kakvi se tamo uslovi nude. Odluka je pala nakon povratka na teren posle jako teške operacije. Plašila sam se da ako se ponovi tako nešto da bi to mogao biti kraj i onda sam odlučila da je najbolje završiti dobar fakultet pa se nakon toga baviti tenisom profesionalno.

Izgleda da ti je putovanje 2010. na turnir kod Nika Bolitijerija donekle bio i znak da ćeš se ponovo tamo vratiti. Ne samo da si tamo otišla na koledž, već si na istom nastavila da razvijaš svoj teniski talenat. 

-Smatram da je Amerika najbolja država za profesionalni sport. Sviđa mi se njihov pristup i osećam ogroman napredak u odnosu na pre četiri godine. Isto tako smatram da mesta za napredak još ima, zato se radujem ovom poslednjem semestru.

Katarina Jokic

Postala si prvak Amerike sa svojim koledžom u tenisu. Upravo si svojim pobedama izvojevala najbitnije pobede u duelima sa teniserkama sa drugih koledža i tako svoj koledž dovela do najprestižnije titule. 

-Osvajanje državnog prvenstva Amerike sa timom mi je omiljeni trenutak u teniskoj karijeri do sad. Istina je da sam igrala najteže i najduže mečeve ali osećaj nakon osvajanja tog zadnjeg poena je nešto neopisivo i svakako ću se toga sećati do kraja života. Još pre samog odlaska na koledž sam želela da napravim rezultat koji će ući u istoriju tog koledža, tako da sam birala mesto gde nije bilo mnogo osvojenih državnih prvenstava kako bih mogla učestvovati u nečemu posebnom. Nakon osvajanja zadnjeg poena u finalu državnog prvenstva, sve devojke iz tima su dotrčale do mene u suzama. Bilo je to nešto neverovatno.

Sezone 2018/2019 si bila proglašena za najbolju koledž teniserku u Americi. Za moja shvatanja nimalo čudna nagrada za devojku koja igra kao na WTA turu, a ne na koledž turnirima no i pored toga velika nagrada za tebe, a i sama država Džordžija je izrazila svoj ponos tobom kada se na startu jednog ragbi meča, pred punim stadionom (92000 ljudi staje na ovaj stadion) pričalo upravo o tebi. 

-U toj sezoni sam ustvari po prvi put osetila da stvarno mogu nešto napraviti u teniskom svetu. Osvajanje individualnog državnog prvenstva mi je dalo vetar u leđa i nakon tog turnira sam potpuno drugačija teniserka. Jednostavno su se neke stvari složile u glavi i od tad konstantno osećam napredak u svojoj igri. U Americi se inače jako cene sportisti tako da je osvajanje državnog prvenstva za moju školu značilo baš puno. Dan pre odlaska na stadion sam osetila veliku tremu, ali kad sam videla koliko Amerikanci cene sportiste znala sam da tu želim da budem i ostanem dok god se bavim sportom. Iako sam iz druge države oni su me prihvatili kao da sam njihova, a to se ne dešava baš svuda.

Koledž privodiš kraju. Da li je napokon došlo vreme da te WTA tur upozna? Ovo pita potpisnik ovih redova, koji nikako da dočeka taj trenutak. 

-Koledž će mi mnogo nedostajati ali vreme je za WTA tur. Pre četiri godine nisam bila ni blizu spremna za profesionalni tenis, ali sada mislim da jesam.

Verujem da će kroz poznanstva koja si stekla u Americi biti finansijski lakše isplivati i izdržati na Turu, nego bez istih. 

-Trenutno radim na tome da ostanem u Americi nakon završetka fakulteta, a za to će biti potrebni sponzori i viza. Proces je poprilično dug ali imam plan kojeg se držim i nadam se da će sve ići svojim tokom.

Srbija posle Ane i Jelene nije dobila istinskog naslednika. Na trenutke smo imali uspehe Bojane Jovanovski i Aleksandre Krunić, ali zapaženi rezultati naših teniserki na najvećim turnirima su izostali. Za kraj ovog intervjua ti ponovo stavljam “teret” na leđa jer znam da sa time znaš da se izboriš, koliko veruješ u sebe? Da li Srbija u tebi može dobiti predvodnicu novog talasa uspeha na WTA turu? 

-Kao što sam već spomenula, ne razmišljam previše o budućnosti jer to može da mi stvori bespotreban pritisak, ali mogu sa sigurnošću reći da sad verujem u sebe više nego ikad, a rezultati će pokazati svoje- ovim skromnim rečima Katarina završava ovaj razgovor ali nam pokazuje da veruje u sebe i da je u Americi naučila najbitniju lekciju, a to je da od pritiska i maštanja nema prevelike koristi, a to najbolje mogu potvrditi ostali talenti koje su upravo ove dve stavke koštale boljih karijera.

(Tenis Uživo, D. Jevremović)

Teme:   Intervju, Katarina Jokić, Teniserke, Turniri, Vesti, WTA Rang Lista