Tennis racket

Nedelja dosadna, besmislena, prolazna, ovog puta najaviće nešto čemu se nisam ni nadao. Pada mrak, nezainteresovano „palim“ TV i čujem reči: „Policijski čas“. Da budem iskren, svesnost situacije koja će da nastupi u svetu i našoj zemlji mi nije bila ni na vidiku. I rekoh dobro, proći će. Uzbuđen pred Majami, usled vesti da će se sigurno održati, počeo sam maštati o celoj sezoni koja je pred nama. O, koliko ćemo samo dobrog tenisa gledati. Pa onda krenu prognoze sa društvom, ko će šta osvojiti i kakva će to sezona biti. „Tim je opasan, trenutno je najbolji..“ ; „Ma da, ali ne može protiv Nadala i Đokovića..“ ; „Da li gledamo reprizu 2015. godine?“ i mnoge druge reči i rečenice, poređenja, analize vrtele su se u samo tih par dana kada je stigla uznemirijuća objava. Otkazan je i Majami! O Bože, mislio sam, šta se ovo događa? Kao da je neko usporio vreme a mnogi rekli kako je to sjajno, ali desilo se upravo suprotno. Vreme je teklo i to potpuno bez smisla. Vreme je teklo i iz svojih izmišljenih parametara koje zovemo sekunde, minuti, sati izbrisalo sva osećanja. Postalo je toliko jednolično, suvo kao kamen na obali mora do kojeg ni jedan talas ne dolazi. Vreme nije stalo, već je nastavilo da teče, potpuno bez smisla! Turnir za turnirom, Rolan Garos… Crvena šljaka, tradicionalno nedeljno finale, u njemu Đoković i jedan nama potpuno nebitan lik. Prisećam se te 2015. godine. I žalim što tada nisam uživao više. Žalim i što nisam gledao prvo kolo turnira u Dubaiju. Žalim, za svaki propušten meč, za svaki propušten gem.

Četiri godine čekamo Olimpijadu. Pune četiri godine. A gle, odložena, u samo jednom kratkom novinarskom naslovu.. O Bože, nisam stigao ni da trepnem, istorijski Vimbldon, slika na fejsbuk stranici sa pasusom nebitnog teksta i jednom ciljanom rečenicom: „Vidimo se sledeće godine..“

Žalio sam dugo, da bih shvatio šta zaista želim. Nekada sam želeo da se određena godina ponovi, da se neki rekordi obore, da Del Potro ponovo zaigra i naviknut na činjenicu da se tenis igra uvek, iz nedelje u nedelju, nikada nisam mislio da ću poželeti nešto nalik tome. Razmažen da će tenisa biti sledeće nedelje, pa onda opet one tamo i tako u krug, pa u maju, pa u junu, ih, avgust će da gori, nikada nisam mislio o tome. A sada želim samo to. Da se svetu vrate osećanja. Da vreme opet dobije neki novi smisao, da znamo zašto teče, da znamo zašto smo tu. Da se opet ustali neki nama poznati kalendar, da se svakog ponedeljka neka lista promeni. Želim sve to. A pre svega toga, za početak, želim samo jedno.

Želim da se tenis vrati!

(Tenis Uživo, M. Uzelac)

Teme:   Huan Martin Del Potro, Novak Đoković, Vesti, Zanimljivosti