Novak Djokovic

Pratim te veoma dugo. Pogledao sam preko 600 tvojih mečeva. Pogledao sam ih apsolutno sve. Budio se noću, otkazivao sastanke, fakultet, posao, ništa mi na ovom svetu nije bilo važno kada igraš ti. A sada?
Sada, Nole, prosto nisam mogao da gledam. Nikad nisam prestao da verujem, ali priznajem, imao sam strah. Strah od protivnika, od poraza koji jednostavno ne bih mogao da izdržim. I zato sam Nole otišao da pecam. Ustao sam u 6h ujutru, ugasio telefon, da ne znam, ne čujem i ne vidim. Sa svojim ocem, koji takođe nije mogao da gleda, otišao sam na pecanje. Zabacim, uživam, okružen prirodom i toplinom sunca koja mi skreće pažnju na tvoj veoma važan meč. Molio sam Boga milion puta da pobednik budeš ti. Samo nisam smeo to da gledam. Priznajem. Imao sam strah!

A ti? Znao si. Znao si da ćeš da pobediš. Znao si da si ti upravo taj Bog kojem se ja molim.

Negde već u podne, oko 12h, otac krišom poziva majku i pita za rezultat, pritom sakrivajući to od mene. I onda se odjednom čuje glasan urlik i odmah sam znao. Znao sam. Novak Đoković je pobedio. Ti si majstore pobedio. I svaka ti čast na tome.

Oprostite mi na iskrenosti, dok čitate ovo ja pobedu proslavljam zdravicom, a možda ću i preterati. Oprosti mi Nole, imao sam strah i odlučio sam da se izolujem. Da onemogućim sebi da mi dođu informacije, da ne razmišljam o tom važnom meču koji moraš ti da igraš. Ja sam otišao da pecam, ali nikad nisam prestao da verujem!

A ti? Kao svaki pravi instinski šampion, dokazao si svima da nemaju razloga za strah.

Čestitam ti, šampione!

(Tenis Uživo, M. Uzelac)

Teme:   Novak Djoković, Vesti, Zanimljivosti