Source: Getty Images AsiaPac

Bilo je to u julu 2011. godine, nakon osvajanja Vimbldona, posle čega je, kako kaže, shvatio da njegovi uspesi ljudima u Srbiji znače koliko i njemu.

– Kada sam imao sedam godina postavio sam sebi neke velike cilje, zapravo snove, da osvojim Vimbldon i budem broj 1. Znate ovu priču od ranije, ali ja sam u svojoj sobi pravio vimbldonski trofej, dizao ga i govorio da sam šampion i broj 1. Kada su se ostvarili ti snovi 2011. godine bio sam najsrećniji čovek na svetu, imao sam sve svoje najbliže članove porodice i ljude koji su mi dozvolili da živim san uz mene. Do tog trenutka sam naravno osećao podršku Srbije, ali nisam razumeo koliko je taj uspeh važan i za ljude u našoj zemlji, koliko je to značajno, sve dok se nisam vratio. – rekao je on i dodao:

– Dan nakon osvajanja na ulicama Beograda zatekao sam veliki broj ljudi, širom Srbije i regiona se slavio uspeh i ti ljudi su mi zapravo pokazali da je taj uspeh jednako bitan njima koliko i meni. I nekako, moj odnos prema tenisu i proporciji uspeha do tada i nakon toga bili su različiti. U poslednjih nekoliko dana primam poruke i pozive od ljudi širim zemlje i celog sveta koji osećaju da su učestvovali u tom uspehu. To je moj najveći uspeh, da ovaj ogroman uspeh podelim sa toliko ljudi, koji nisu samo moja familija i okolina, nego i ljudi koje nikada nisam sreo, ljudi koji su se toliko povezali sa mnom da ovaj uspeh oni i sami osećaju.

(Tenis Uživo, T. Popov)

Teme:   Novak Djoković, Teniseri, Vesti