Đoković je nakon rastanka sa Goranom Ivaniševićem, pronašao sigurnu luku u Zimonjiću koji mu je mentor, stariji brat i dugogodišnji saigrač, pa i selektor u reprezentaciji.

Zimonjić nije prvi put radio sa Novakom, ali je ovo bio prvi put da je ulozi glavnog trenera.

“Slična je situacija bila kao sa Vimbldonom 2022. godine, ja sam veliki prijatelj sa Goranom Ivaniševićem, možemo da podelimo neke stvari. Ja sam od njega saznao da su oni prekinuli saradnju, dva dana kasnije dobijam poziv od Novaka: Da li si u Beogradu? Da li možeš da dođeš na trening”, pojasnio je Zimonjić u podcastu “Reketiranje”.

Pojasnio je šta je prvo morao da uradi.

“Tako kreće cela situacija, moje upoznavanje, šta se dešava, gde je trenutno Novak po pitanju samopouzdanja. Jedno je što čujem od Gorana, članova tima, a drugo je šta ja vidim, a treće šta će Novak da mi kaže i na osnovu svega toga pravim svoju sliku i gledam kako može da se pomogne i koji su prioriteti i kojim redom treba da se ide”.

Otkrio je koliko je Đokoviću nedostajalo samopouzdanja u tom momentu.

“Po meni je on u tom trenutku bio skroz pogubljen, niti je imao samopouzdanje, sećam se intervjua u Indijan Velsu gde mu je novinarka postavila pitanje šta očekuje u Monte Karlu. On je rekao, pa kao da prođem drugo kolo. Ona odgovara: Hajde nešto malo ozbiljnije. Onda je on rekao: Pa, da igram polufinale. Ali, način na koji je to rekao, to je kao da ga osvojim pet puta zaredom. U tom momentu ne da nije verovao, nego… Mi kao igrači jako dobro znamo kako se osećamo, kakvi smo fizički, gde je samopouzdanje, motivacija”.

“Novak je neko ko radi na sebi tolike godine i postigao je to što je postigao upravo zbog toga. Sad je došla neka svežina, Novak da meni pokaže da mu je stalo, da ceni što sam ja tu, pokazao je viši nivo angažovanosti na treninzima. To mi je potvrdio Marko Paniki jer je bio na Indijan Velsu i na početku sezone i rekao je da mu deluje drugačije skroz. To je meni opet bio neki plus”.

Zimonjić je pojasnio i kako mu je godinama uvek bio na raspolaganju za savet kada god bi Đokoviću to zatrebalo.

“Neke stvari koje sam mogao da radim na Dejvis kupu je drugačije jer je kratak vremenski period, uvek su bili neki saveti kada je bio sa Vajdom, pa i sa Bekerom, na Olimpijskim igrama i raznim turnirnima. Često smo igrali jedan pre drugog, ostajali do kraja turnira, gde je on u finalu, ja u finalu, gledao sam njegove mečeve. Jako ga dobro poznajem, te situacije kroz koje je prolazio. Imao sam period 2019. godine kada je bio u „daunu“ posle mastersa i dolazi na Dejvis kup i to je momenat gde je ta atmosfera kako da ga podignemo i šta da radimo i meni kako da mu pomognem da ode na viši nivo što se tiče igre. I to u nekim detaljima poput servisa koji je uglavnom bio veliki problem i uspeli smo da vežemo tu nekih 10 dana, pa je došao ATP kup gde je opet vreme koje smo proveli oko dve nedelje, pa sedam dana pre Australijan opena. Tu sam bio sa njim i pomagao njemu i Vajdi, Novak bi me pitao da dođem da pomognem oko servisa šta i kako treba jer je to nešto što Vajda nije baš najbolje znao. Neke stvari sa kojima ja mogu da mu pomognem, retko ko može. Nakon toga je mnogo bolje servirao i igrao”.

Uvek je bio tu za sve srpske igrače.

“Kada sam se ja probijao, bio je rat, sankcije, svi su se razbežali, otišli negde, svi stariji od kojih smo mogli da učimo. Teniseri nisu toliko darežljivi da hoće da pomognu, već kontra da te ismevaju, da te spuste. Ja sam uvek gledao drugačije, kad sam doživeo tako nešto rekao sam to nikada neću raditi ni u šali. Želim da pomognem onima iza mene, ako to cene i žele da slušaju nastaviću, ako ne ćao doviđenja. Ako nemaju želju da napreduju njihov je izbor, ako sam se ja mučio, onda da njima ne bude”.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Nenad Zimonjić, Novak Đoković, Teniseri, Vesti