Trideset osam godina. Koleno koje škripi. Protivnik koji ga dve godine nije pustio ni do seta. Kladionice kažu — nema teorije. Komentatori odmahuju glavom. Internet već piše oproštajne govore.

A onda krene meč.

3:6, 6:3, 4:6, 6:4, 6:4.

I odjednom svi ćute.

Šta se zapravo desilo te noći

Siner otvara kao da želi da završi do ponoći. Brejk, dominacija, 6:3. Mlad, gladan, nemilosrdan. Novak izgleda kao čovek koji traži izlaz sa terena.

Ali nije tražio izlaz. Tražio je sebe.

Drugi set. Četvrta brejk lopta — konačno prolazi. Onda Siner napada sa tri vezane prilike za povratak. Novak ih gasi. Jednu po jednu. Servis koji je izgledao mrtvo odjednom leti kroz vazduh kao pre deset godina. Prvi set protiv Sinera od 2024. Vintidž Đoković izlazi na površinu.

Kad telo izdaje, a duša odbija

Treći set. Novak ima sve konce u rukama — jedina brejk šansa je njegova. A onda bekhend paralela pada tačno na liniju. I nešto puca.

Mučnina. Povraćanje. Telo 38-godišnjaka viče “predaj se.” Siner miriše krv. Tri brejk lopte, tri set lopte — sve uzima. 2:1 za Italijana.

U tom trenutku, na bilo kom drugom mestu, priča bi bila gotova.

Ali ovo nije bilo bilo koje mesto. Ovo je Rod Lejver Arena. I ovo nije bio bilo ko.

Četvrti set — Kad publika shvati da gleda nešto veće od tenisa

Brejk na startu. Publika ustaje. Ne zbog rezultata — zbog onoga što osećaju u vazduhu. Nešto se probudilo. Nešto što ne može da se objasni statistikom.

Siner preti, napada, traži put nazad. Novak zatvara svaku rupu. Servis za peti set — tri prilike potrebne, treća prolazi.

Idemo do kraja.

Peti set — Čista ludnica

Pet brejk lopti u prvim gemovima. Novak ih sve briše. Siner servira kao mašina — bez greške, bez znoja. 3:3.

I onda, konačno, pukotina u Sinerovom oklopu. Novak ulazi. 4:3.

Siner odgovara sa tri vezane brejk lopte. I šta radi Novak? Spašava sve. Iz mrtvila, iz nemogućeg, iz dubine koju samo on poznaje.

Kada je poslednji poen pao, arena je eksplodirala. Ali Novak nije slavio. Uzeo je marker i na kameru napisao pitanje koje je imao za sve koji su sumnjali.

“Nešto ste rekli?”

Četiri reči. Bez uzvičnika. Bez besa. Samo mirno pitanje čoveka koji je navikao da odgovara na terenu.

U nedelju ga čeka Alkaraz. Novo finale. Nova prilika da se dokaže onima koji nikad neće prestati da sumnjaju.

Ali možda je prava pouka večeras drugačija.

Možda bismo trebali prestati da pitamo “može li Novak još” i početi da pitamo nešto drugo:

Zašto uopšte sumnjamo?

Finale: nedelja, ~9:30 ujutru. Vidimo se tamo.

(Tenis Uživo, D. Peruničić)

Teme:   Arena, Rod Lejver, Vesti