Sedite ispred televizora, gledate kako Novak Đoković servira za gem, a sudija najavljuje rezultat: petnaest – lav. Zatim trideset – petnaest. Pa četrdeset – trideset. I tu se javlja pitanje koje muči milione gledalaca širom sveta. Zašto baš ovako?

Tenis poseduje jedinstven sistem bodovanja koji na prvi pogled deluje potpuno iracionalno. Dok košarka broji poene redom, dok fudbal beleži golove logičnim redosledom, tenis uporno insistira na ovom naizgled haotičnom nizu brojeva. Ipak, iza svake tradicije krije se priča. A priča tenisa seže duboko u prošlost.

Sat kao inspiracija

Prva teorija vodi nas do srednjovekovnih satova. Zamislite Francusku petnaestog veka. Plemići su tražili načine da zabave svoje goste, a jedna od omiljenih razonoda bila je igra loptom preko mreže. Da bi pratili rezultat, okretali su se najprikladnijem instrumentu tog doba – satu. Krug sata ima šezdeset minuta. Podeli ga na četiri dela i dobijaš petnaest, trideset, četrdeset pet i šezdeset. Elegantno rešenje za praćenje rezultata u gemu. Kazaljka bi se pomerala za četvrt kruga sa svakim osvojenim poenom. Kada dostigne šezdeset, gem je završen.

Ali čekajte. Ako je logika bila petnaest, trideset, četrdeset pet, odakle nam četrdeset? Zašto je taj treći broj skraćen? Odgovor leži u jednom od najpoznatijih pravila tenisa. Gem se mora dobiti sa dva poena razlike. Kada oba igrača imaju po tri poena, nastupa izjednačenje koje sudije nazivaju džus. Da bi se omogućilo bodovanje prednosti i potencijalnog izjednačenja, moralo se ostaviti prostora na satu. Tako je četrdeset pet postalo četrdeset, ostavljajući mesta za pedeset kod prednosti i šezdeset za pobedu u gemu.

Igra dlanova i francuski koreni

Druga teorija nudi drugačiju perspektivu. Pre nego što je tenis dobio svoj moderni oblik, postojala je francuska igra zvana že d pom (jeu de paume), što doslovno znači igra dlanova. Igrači su udarali loptu golim rukama preko mreže. Kasnije su dodali rukavice, zatim drvene štapove, i konačno rekete kakve poznajemo danas. Ova igra koristila je poseban sistem napredovanja ka mreži. Teren je bio podeljen na segmente od po petnaest stopa. Sa svakim osvojenim poenom, igrač bi fizički napredovao bliže mreži.

Prvi poen donosio je pomak od petnaest stopa. Drugi još petnaest. Ali treći poen donosio je pomak od samo deset stopa, kako bi igrač završio na optimalnoj udaljenosti za završni udarac. Fizičko kretanje terenom transformisalo se u simboličko bodovanje koje i danas koristimo. Petnaest stopa postalo je petnaest poena. Trideset stopa trideset poena. A kombinacija dvadeset pet stopa do mreže nekako se pretvorila u četrdeset.

Niko sa sigurnošću ne može reći koja teorija tačno objašnjava poreklo ovog sistema. Verovatno je istina kombinacija obe priče. Ono što znamo jeste da se sistem učvrstio tokom vekova i postao neodvojiv deo teniskog identiteta.

Postoji nešto hipnotično u ritmu teniskog bodovanja. Lav – petnaest. Trideset – petnaest. Četrdeset – trideset. Džus. Prednost. Gem. Ovaj ritual stvara posebnu atmosferu koju jednostavno brojanje nikada ne bi moglo da reprodukuje.

Još jedna posebnost teniskog jezika zbunjuje početnike. Kada igrač nema nijedan poen, sudija ne kaže nula. Umesto toga, čujemo reč lav. Petnaest – lav. Lav – trideset. Najpopularnija teorija povezuje lav sa francuskom reči lef (l’oeuf), što znači jaje. Jaje ima oblik nule.

Od dolaska Novaka Đokovića na profesionalnu scenu, interesovanje za tenis u Srbiji dostiglo je neslućene razmere. Svaki meč srpskog asa prati se sa velikom pažnjom. Milioni gledalaca nauče pravila sporta prateći njegovu karijeru. Ali mnogi se nikada ne zapitaju zašto bodovanje funkcioniše upravo ovako.

Sistem petnaest, trideset, četrdeset samo je prvi sloj teniskog bodovanja. Gemovi se grupišu u setove. Setovi u mečeve. Svaki nivo ima sopstvena pravila. Šest gemova za set, ali sa dva gema razlike. Taj-brejk (tie-break) na šest-šest. Tri dobijena seta za pobedu na grend slemovima. Kompleksnost bodovanja stvara dramatične obrate. Igrač može voditi sa pet gemova prema nuli i izgubiti set. Može izgubiti više poena u meču a ipak pobediti. Ova matematička nepredvidivost čini svaki poen značajnim.

Tenis nije samo sport. To je živa istorija koja se odvija pred našim očima. Svaki poen, svaki gem, svaki set nosi teret vekova tradicije. A sistem bodovanja, ma koliko čudan izgledao, predstavlja srce te tradicije.

(Tenis Uživo, M. Vasić)

Teme:   Grend Slem, Novak Đoković, Vesti