Teniserke gde ste?! (Blog)
Tenis je u poslednjih nekoliko godina doživeo ekspanziju u Srbiji! Došli su neki novi klinci i klinceze koji su nam pomutili pamet reketima i terali nas da po nekoliko sati sedimo pred TV-om i radujemo se njihovim pobedama nad Federerom, Nadalom, Rodikom, odnosno sestrama Vilijams, Žistin Enan i do tad dragih nam Ruskinja u ženskoj konkurenciji.
2008. Novak Đoković je obradovao naciju svojim prvim Grand Slam trofejom u Melburnu, a nekoliko meseci kasnije to je ponovila i Ana Ivanović. Najlepša među teniserkama i najbolja teniserka među lepoticama osvojila je Roland Garros. Dan pre osvajanja titule pobedila je sunarodnjakinju Jelenu Janković u polufinalu koji su mnogi ocenili kao meč dostojan finala Grand Slam turnira u Parizu.
Kruna uspeha te godine došla je na kraju sezone. Ponosno smo gledali na WTA listu gde je na vrhu stajalo ime Jelene Janković, a pored njenog imena i broja 1 stoji SRBIJA! Isti uspeh imao je i Nenad Zimonjić, samo u konkurenciji dublova! Taj osećaj se nije mogao opisati, trofeji su stizali u Srbiju, viorila se srpska trobojka dok je sa zvučnika širom Evrope i Amerike ceo svet slušao „Bože pravde“.
Bilo je pobeda i na turnirima i u reprezentativnim takmičenjima. Posebno u Davis Cup-u. Naši momci su nakon svakog poena dobijali aplauze prepune Arene. Bila je tu i poneka psovka, uzdah..ali se sve zaboravljalo kad bi iz Arene pognute glave odlazio gostujući teniser. Dobar odnos reprezentativaca rezultovao je dobru igru na terenu, vratili smo se u elitu, a dve godine kasnije stigla je kruna – popularna Salatara pripala je Srbiji. Srpski heroji su na fantastičan način pred domaćom publikom savladali reprezentaciju Francuske i ostvarili dugo sanjani san – da se popenju na krov svetskog tenisa.
U prošloj 2011. godini, taj uspeh nije ponovljen, ali je sve to nekako nadomestio Novak Đoković sa 3 Grand Slam titule (Australian Open, Wimbledon i US Open), Janko Tipsarević je značajno popravio formu i na kraju godine ušao u Top 10 ATP liste, Zimonjić i Troicki su igrali prilično dobro.
Ništa se ovim momcima ne može zameriti! Propagirali su sve vreme svoje prijateljstvo, učili nas i terali da iz meča u meč budemo strpljivi, verujemo u njih, nagrađivali nas pobedama, jednostavno su pokorili teniski svet i obradovali svoju naciju. Valjda će takvim ili još boljim tempom nastaviti da pobeđuju u novoj 2012. godini.
Ali šta je sa devojkama?
Od njihovog uspona u medijima se provlače priče o međusobnoj netrpeljivosti naših najboljih teniserki. Tako se javnost u Srbiji podelila na klanove Jeleninih i Aninih pristalica, pa čak dotle da su se ta navijačka prepiranja osećala i za vreme mečeva Fed Cupa. Čini mi se, danas, da je taj odnos između Ane i Jelene više medijski kreiran nego što su ga one same stvorile.
Tako, na takmičenjima širom sveta nismo mogli pronaći nijednu zajedničku fotografiju Ane i Jelene, sem ako nisu igrale jedna protiv druge ili su bile na obaveznim prijemima. Da li je sve to bilo samovoljno ili ne, ne znam. Znam sigurno da jedna o drugoj nikada nisu davale pogrdne izjave, a valjda se i to računa.
Zaboravimo li sve to, i gledamo samo teniski teren, primećujemo pad u igri obe teniserke, što se vidi i na WTA listi. Nekada su obe bile u samom vrhu WTA liste, a danas morate dobro da se zagledate kako bi na listi pronašli imena naših teniserki. Sigurno je da na taj pad nije uticao njihov međusobni odnos. Pokušavale su sa izmenom trenera, opreme, ali ništa nije donosilo rezultat. Počeli smo gubiti nadu u ove devojke. A zaboravili smo da su te devojke koje su danas lak plen protivnicama, nekada bile izazov za većinu istih. Mnogi su ih počeli kritikovati i gasiti TV kad bi videli da one igraju, a možda su trebali raditi baš suprotno – verovati im, ali nisu!
Tako se nastavio „košmar“ ženskog tenisa. Slabija igra devojake je odvojila od teniske elite u Fed Cupu, ali su se heroine prošle godine pokazale u starom svetlu i kao gosti u Košicama pobedile Slovačku u istorijski uzbudljivom meču dubla. Vratile su nam tad Jelena Janković i Aleksandra Krunić nadu da će se ženski tenis u Srbiji vratiti gde je nekad bio, da će Ana, Aleksandra, Bojana i Jelena harati svetom i lako pobeđivati protivnice na putu do trofeja.
Ali… ti snovi nam se nisu ostvarili! Puno turnira i malo trofeja nije dobro dočekano u Srbiji.
Siguna sam da bi one više od svih volele da je bilo drugačije, da je bilo više trofeja, pa se više puta upitam da li svi ti kritičari i „stručnjaci“ žele dobru igru i trofeje zbog samih Ane, Jelene, Bojane, Aleksandre i drugih devojaka ili iz neke lične koristi (kladioničarskog dobitka, ili ne znam čega drugog). Zašto se takvi komentari ostavljaju na društvenim mrežama, sportskim sajtovima, da li isti misle da će njihov komentar napraviti čudo, da će nabrajanjem grešaka vratiti vreme, i da će naše teniserke ispravljajući ih, pobediti… Toliko puta sam se razočarala u „navijačke“ komentare, da sam ih i prestala čitati. Izazivaju u meni grozna osećanja kojih se ne mogu osloboditi duže vreme, a time ne donosim dobro ni sebi ni drugima.
Situacija u ženskom tenisu u Srbiji, vidljivo nije dobra. Prvi ispiti u novoj 2012. nisu prošli dobro – kraj za naše teniserke bio je već u prvom ili eventualno drugom kolu. Kao večni pozitivista, nadam se da će se prvi mačići baciti u vodu, a da će iz te iste, tužne vode, isplivati naše sirene i visoko podizati pobedničke trofeje. Verujem u bolje sutra i to da će prestati srpski post za ženskim tenisom, da devojke u koje smo do skoro polagali sve nade imaju snage da se vrate na stare staze.
Želim i sanjam o tome, a snovi se ostvaruju samo onima koji sanjaju.
Želim i sanjam pre svega zbog njih, jer su one zaslužile povratak i veće uspehe od ovih danas. Sav dosadašnji uspeh ostvarile su isključivo svojim radom i zalaganjem, često i bez pomoći najviših sportskih i državnih institucija Srbije.
Sanjam i želim jer njihov povratak zaslužujemo i svi mi koji smo ih uvek, bez obzira na rezultat, verno pratili i bodrili. Na taj način bile bi uslišene naše svakodnevne molitve za novu pobedu, za novu titulu, za osmeh Srpkinje i svečano izvođenje himne.
Verujem će ih ti lični uspesi i trofeji dovesti do ispunjenja još jednog sna – osvajanja Fed Cupa! Jesu, zaslužile su i tu titulu. Samo neka do osvajanja iste, sve priče bilo medijske bilo istinite o neslaganju ostave ispred svlačionice, a da iz nje izađu zajedno, ogrnute srpskom trobojkom, širokog osmeha i sve tako do vrha. Na putu do vrha treba im i malo sreće. Nadam se da će biti dovoljno hrabre da bi im i sreća bila saveznik.
Dosta je bilo prošlosti, svi se trebamo okrenuti budućnosti!
Zato drage sirene budite hrabre, pa će sve drugo doći!
(Tenis Uživo, M. Petković)
Teme: Aleksandra Krunić, Ana Ivanović, Bojana Jovanovski, Jelena Janković, Tenis blog, Teniserke