Piše: Marko Marjanović

Činjenica da zaslužuje specijalne, analitičke stupce pred polufinalni grend slem duel sa najboljim svih vremena, dovoljno govori o napretku Janika Sinera. Torino, Malaga, tenis karijere, 15:0, 14 godina i četiri sata ušteđene potrošnje… samo su neki od argumenata zbog kojih predstojeći okršaj poprima predzvik “finale pre finala”.

Atmosferom ovog Australijan opena širi se svež miris novog šampiona. Par meseci unazad, Siner ide ka tome, od US opena gradi i nadgrađuje kandidaturu da baš on bude taj, ALI…

Čitamo ovih dana previše pogrešnih tumačenja novembarskih pobeda mladog Italijana nad Đokovićem. Ne zato jer se nama više dopada – u odnosu na grupnu fazu u Torinu i Dejvis kup, mnogo relevantniji pokazatelj odnosa snaga je finale Završnog Mastersa.

Mnogobrojni, statistički i na svaki drugi način utemeljeni detalji Sinerove dominacije na terenu u poslednje vreme, o kojima do sutra može da se piše i postavlja pijedestal najveće mu pobede u karijeri, postaju nebitniji od lanskog snega kada je Novak Đoković maksimalno motivisan. A sutra će biti.

Motivacija je ključna reč. Jeste je bilo u Dejvis kup meču, ali, koliko god da je Đoković najviše na svetu želeo da donese Srbiji tu pobedu, grend slem polufinale je drugi nivo podstreka. Možda nije viši, ali je drugačiji.

Generalno i logično. Novaku je vremenom sve teže da “izvuče” pravu energiju u ranim fazama turnira, pa čak i grend slemova. Na suvi kvalitet, mentalne i još neke trikove, dobija te mečeve protiv rivala koji ne pripadaju baš samom vrhu. Tako je bilo na startu Australijan opena protiv Prizmića i Popirina.

Ne znači da Novak nije bio motivisan u grupnoj fazi Završnog Mastersa, naročito uzimajuci u obzir da se, zbog povlačenja Cicipasa u toku turnira (važno je bilo zbog bodovanja) našao u opasnosti da ispadne sa dva dobijena meča, a da zapravo nista nije zavisilo od njega, već od samog Sinera, koji je dobio Runea i poslao Đokovića u polufinale. Iako mu je dovoljno bilo samo da izađe na teren, mladić iz Južnog Tirola je pokazao olimpijski duh. Obezbedio je Novaku polufinale iako je dobro znao da mu to smanjuje šanse za osvajanje titule.

S druge strane, da je Srbin bio svestan činjenice da će zavisiti od drugih u slučaju poraza, a nije bio, za pretpostaviti je da bi izvukao maksimum i dobio taj meč.

Ipak, nismo morali dugo da “pretpostavljamo” kako bi bilo – dobili smo taj meč ponovo u finalu. Više nego autoritativno slavio je najbolji teniser svih vremena. I upravo taj dvoboj ide u prilog potonjoj ideji da poraz u grupi nije bio pravo merilo snaga, i da se nije trebalo razmetati tim ishodom.

Drugi poraz od Sinera nemerljivo je bolniji. Đokovićevo učešće u završnici Dejvis kupa posle duge i naporne sezone zaslužuje svaki respekt. Nije došao “samo da bi došao”, njegova posvećenost u igri za nacionalni tim nikada nije išla ispod maksimuma. Ipak, bio je na ivici zaliha, ne toliko fizičkih koliko emotivnih – ne treba zaboraviti da je stigao na pobedu do Zlatnog slema. Šta više, igrao je protiv vrhunskog mladog tenisera u punom naletu, uz ekstreman osvetnički motiv za poraz u finalu Završnog Mastersa, i to pred punim tribinama svojih navijača.

Uprkos takvom kontekstu, Đoković je imao tri vezane meč lopte koje su verovatno imale težinu “Salatare”. Pasing šot iz bekenda bila je velika šansa – nedostajalo je malo sreće.

Nije poenta obezvrediti Sinerove pobede, već prikazati ih u pravom svetlu, naročito jer strani mediji “grme” o njima pred predstojeći okršaj. Nisu svi trijumfi istog značaja. U prilog ovoj analizi ide i situacija sa Završnog Mastersa 2019. godine – Federer je ofanzivnom, atraktivnom igrom autoritativno “zbrisao” Novaka u grupi, ali čik pogodite ko je igrao u finalu i koji je rezultat bio? Nećemo se uplašiti Sinerovih pobeda…

Nepopularno je kvariti blokbaster u najavi, ali prognostika nas vuče u smeru da drastično veće šanse za pobedu damo srpskom teniseru. Kao što je već pomenuto, u medijima se kao najveći Novakov argument prožima fakt da se igra u tri dobijena seta, ali uzevši sve navedeno u obzir, iznenađenje će biti ako Janik uzme više od jednog. Novakov “beast mode” je nepobediv po bilo kojim pravilima.

zimbio.com

– Razlika u odnosu na taj meč leži upravo u činjenici da je to Janiku bilo prvo polufinale, celokupni doživljaj je drugačiji. Sada ima više samopouzdanja, uzevši u obzir odlične rezultate u poslednjih nekoliko meseci, kao i kontinuitet koji je pokazao. Mislim da će sada više verovati u pobedu protiv najboljeg igrača svih vremena, na tako velikom stadionu. Ako se meč zakomplikuje, moramo to da prihvatimo, a pobede u Torinu i Malagi poslužiće Janiku da sada na teren izađe sa više samopouzdanja. Iako igrati s Noletom na tri dobijena seta nije baš najlakša stvar na svetu, moramo da probamo da budemo agresivni, da kontrolišemo igru, da dobro serviramo i da držimo priključak na semaforu – izjavio je pred meč Janikov trener, Simone Vanjoci, upoređujući predstojeći duel sa prethodnim polufinalem Vimbldona koje je Đoković rešio u tri seta. Bio je to prvi put da je njegov pulen stigao tako daleko na nekom grend slem turniru.

U principu, Vanjoci je u par rečenica sve rekao o ovom meču, direktno i indirektno. Najbolji Siner, nema šanse protiv najboljeg Đokovića. Janika je fenomenalno služio servis u dosadašnjem toku turnira, ali još nije naišao na ovakvog riternera. Novak će biti prvi koji će mu konstantno vraćati pod noge, prvi koji može da drži bekend u razmeni još duže i jače, prvi koji će imati brzu adaptaciju na sveku promenu, rešenje za svaki problem.

Možda tako ne deluje kroz turnir, ali, eventualno, mnogo veća prepreka na putu do 11. titule u Melburnu mogao bi biti Danil Medvedev. Za razliku od Sinera, on ima “x faktor”, trenutak lude genijalnosti. Igra na podlozi koja mu najviše odgovara, pobedio je već Novaka na grend slemu, odvojivši ga od Zlatnog slema 2021. Pritom, Đoković je u poslednjem grend slem finalu “potrošio” iznenađenje na koje će Rus ovoga puta biti spreman ako dođe do takvog finala – snažan slajs servis kojim je obezvredio njegovo duboko pozicioniranje pri riternu. Elaboriraćemo dalje ako do tog finala dođe. Ne sme se ponovo potceniti, ovog januara potpuno nepredvidivi Saša Zverev.

I za kraj, savet iz naslova – nemojte sve nokte pogrickati u petak.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Australian Open, Grend Slem, Janik Siner, Kolumna, Novak Djoković, Teniseri, Turniri, Vesti