Sada već tradicionalno,period od kraja US opena do početka sezone na šljaci u potpunosti obeležava Novak Đoković. U toku je serija od 24 trijumfa za redom, tokom koje je prepustio tron najvećem rivalu (nimalo paradoksalno kada je tenis u pitanju) i koja je najbolja uvertira pred prvi Gren slem u godini. 2010. je započeo njegov čuveni niz, otprilike u isto vreme kao i aktuelni. Tada je zabeležio 43 pobede za redom. Prvi njegov cilj biće četvrti uzastopni AO, a ako do njega dođe, povećaće se apetiti za obaranje još jednog rekorda. Međutim, u te pohode Đoković kreće sa izmenjenom trenerskom konstitucijom.

BORIS BEKER – S NEBA PA U REBRA
Ko se tome nadao….Malo je onih koje nije iznenadila vest da je Novakovom timu priključen ni manje ni više nego popularni Nemac. Zbog porodičnih problema, Marjan Vajda nije više u stanju da se adekvatnim intezitetom posvećuje profesionalnim obavezama, tako da je postala jasna potreba za novinom u stručnom sastavu. Sveža krv došla je u vidu čoveka koji je bio jedan od najboljih igrača svog vremena, ali koji nikada nije bio trener.

Boris Beker

Po „kačenju reketa o klin“, Beker je beli sport zamenio mlađim i, ispostaviće se, vrlo perspektivnim, a to je poker. Doduše ne kao takmičar, već kao promoter, što je očigledno dalo rezultata. Uporedo je radio na televiziji i razvijao svoju „plejboj karijeru“ čime je uspeo da održi popularnost. Dakle, od tenisa ni t, ako zanemarimo televizijske aktivnosti. Može se reći da je Beker „teniski Denis Rodman“, ili možda „Štefan Krečmar“. Mislim da je ova druga komparacija blaža i realnija, ipak je Rodman nečovek.

PRO ET CONTRA
I sada se postavlja pitanje zašto se Novak odlučio za ovakav potez. Mnogo odgovora je ponuđeno po teniskim kuloarima. S markentiške tačke gledišta, ovaj ugovor bi mogao mnogo više koristiti Bekeru nego Đokoviću, jer je u ovom trenutku Srbin jedan od poslednjih ljudi na planeti kojem je tako nešto neophodno. Ako uzmemo u obzir i to da su njih dvojica i privatno u dobrim odnosima, onda i nije neosnovana pretpostavka da je ova saradnja ustvari usluga Borisu Bekeru. Ali to je samo pretpostavka, majka svih grešaka.

U postigračkom periodu Nemac nije zavredio reputaciju odgovorne, istrajne i poslu posvećene osobe, a to su sve karakteristike koje krase našeg asa.Ove sezone, Marjan Vajda će prisustvovati na samo četiri turnira ( Toronto, Indijan Vels, Majami i Peking ), tako da će na Bekerova leđa pasti ogroman teret. Putovanja, treninzi, zgusnut raspored, mediji, skauting…..Da li Boris može da se izbori sa tolikim opterećenjem? Hoće li on zaista gledati i analizirati svakog sledećeg Noletovog protivnika? Jeli je on neko ko ume da pošalje pravi savet sa tribina u kritičnim momentima? Sva ova pitanja su skoro pa retorička. U svakom slučaju, u najavi je sukob suprotnih ličnosti. Ostaje da vidimo da li će plus i minus ponovo dati pozitivan ishod.
Iako bez ikakvog trenerskog iskustva, nesumnjivo je da Beker ima znanje kojim može doprineti poboljšanju jednog segmenta Novakove igre, a to je volej. Očigledan je veliki Đokovićev napredak na tom polju, demonstriran prošle sezone, ali ni to nije bilo dovoljno za osvajanje Vimbldona. Odmah po završetku najslavnijeg turnira angažovan je Vojtek Fibak, svojevremeno jedan od najboljih dubl igrača. I Bekeru je servis-volej igra bila najveći kvalitet, tako da te dve promene impliciraju da se sprema nova strategija izlaska na mrežu, i to isključivo za Vimbldon. To je nesumnjivo sfera u kojoj Beker može mnogo da pomogne, a ima i više nego dovoljno vremena za rad, čije otelotvorenje ne treba očekivati pre leta. Dakle, Nemac neće imati veliki udeo u formiranju plana za osvajanje Melburna i Pariza, jer jednostavno ne vidim kako može da doprinese.

Novak Djokovic

VELIKI UZ VELIKE
Endi Marej je napravio potez karijere angažovanjem Ivana Lendla, iako su mnogi sumnjali u tu saradnju. Uz pomoć Čeha uspeo je da probije najtežu barijeru u životu i skine celu Britaniju sa grbače. Bez Lendla nikada ne bi uspeo. Đoković nema ni izbliza takvu presiju, a čak i da je javnost stvara, to na njega ne bi uticalo ni najmanje. On u Australiji ima priliku da obori sopstveni rekord koji je utanačio prethodne godine, kada je postao jedini u istoriji sa „het-trikom“.Ipak, bojim se da Vajdin izostanak može pokvariti planove, te da će predstojeći AO biti žrtva “uigravanja” Borisa Bekera.
Izvesno je da će i Federer na put ka povratku na vrh krenuti sa pojačanjem u vidu Stefana Edberga. Izgleda je Britanac pokrenuo trend koji će, čini se, u budućnosti dobijati sve više sledbenika (Nadal sigurno neće biti među njima).
Marej je pronašao prekretnicu uz pomoć Ivana Lendla, Federer će pokušati poslednji trzaj sa Edbergom u svom timu, a Novak nema nikakvu potrebu za radikalnim rezovima, tako da se njegov slučaj izdvaja iz ovog konteksta. Prethodne sezone je doživeo personifikaciju fraze „čaša pola puna – pola prazna“, ali je i pored toga postao igrač godine, što najbolje govori o kakvom je gigantu reč. Summo sumarum, inovacijama u svom timu je dokazao da želi i dalje da napreduje. Iako je sve skoro savršeno. Svaka čast!

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Australian Open, Australian Open 2014, Boris Beker, Grend Slem, Novak Djoković, Tenis blog, Teniseri, Turniri, Vesti