Source: Michael Steele/Getty Images Europe

U danima kada je podneblje ovog regiona dražesnost Svetskog prvenstva u fudbalu i Vimbldona potpuno nepotrebno, a opet tako očekivano ukrasilo podelom na one koji navijaju za i protiv komšija, odnosno susjeda, Englezi su, moramo priznati na simpatičan, a ne na arogantan način kako je shvatio nepismeni deo sportskog auditorijuma, prizivali povratak velikog pehara „kući“. I bili su u pravu, samo što se to desilo baš na njihovoj, a ne na moskovskoj travi.

Nemerljive su sportske veličine Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković. Srbin je prethodnih dvadesetak meseci, kao i njegova dva najveća rivala ranije, teniski „sahranjen“. I on je uspeo da se podigne kao „Feniks iz pepela“ i ispriča epsku priču, sličnu onoj Rodžerovoj sa Australijan opena 2017. godine.

Kako je i sam posle pobede u finalu istakao, Novaku ovoga puta nisu davane velike šanse da dođe do kraja na najvećem turniru na svetu, zbog svega što je pokazao od starta sezone.

Najteže dve godine u karijeri – nedostatak motiva, povrede, česte promene u stručnom štabu… samo na trenutke, ne tako česte, Novak je podsećao na starog sebe. Posle svakog bljeska srpski mediji su pisali o konačnom povratku u prepoznatljivu formu kojom je godinama bio apsolutnu neprikosnoven na vrhu. Malo zbog klikova, malo zbog neznanja, malo zbog neprofesionalnosti.

I onda, rekli bi mnogi „s neba pa u rebra“, Đoković osvaja Vimbldon (kako je to lako napisati). Korak po korak, fizički dovoljno spreman, odličnim igrama od početka sve samouvereniji.

Slično okršaju Federera i Nadala na pomenutom AO 2017, nikada duže nismo čekali ni na prepoznatljivu, uvek antologijsku gladijatorsku borbu između Đokovića i Nadala. U beskonačnom nedostatku naslednika „Zlatne ere“, takvi mečevi nas podsete koliko zapravo vrhunski tenis može da ponudi. I ponovo ćemo ih gledati, nema dileme. Jer, Nole se sada stvarno vratio!

Tu pretpostavku ojačava i njegova izjava nakon finalne pobede nad Andersonom, u kojoj smo konačno, u njegovom glasu i na njegovom licu prepoznali da je i sam uveren da je na starim stazama. Najavio je visok plasman i na US openu, što samo govori da se rešio svih spoljnjih i unutrašnjh problema.

NAJJEDNOSTAVNIJE REŠENJE – NAJBOLJE REŠENJE!

A za rešavanje tih unutrašnjih zaslužan je doktor Marjan Vajda. Moramo još jednom pomenuti to osvajanje Rolan Garosa 2016, odnosno zasićenje i veliko emotivno pražnjenje koje je usledilo. Novak je shvatio da mora u neki novi početak kako bi pronašao nove motive, ali mu je ta famozna povreda lakta, prema kojoj se nije odnosio baš najracionalnije, potpuno poremetila ostvarenje novih planova.

Plodotvorna saradnja sa Bekerom de facto je prestala to biti nakon osvajanja prvog, za sada i jedinog RG. Đoković je od tada nekarakteristično puno menjao u stručnom štabu, drugu polovinu 2017. praktično nije ni igrao, a taman što je započeo saradnju sa Agasijem. Sačekao ga je Amerikanac i nakon oporavka – nije išlo. Kratka odiseja sa Štjepanekom uz Agasija – mnogi bi rekli da joj Nole zapravo nije dao pravu šansu da uspe, ali je verovatno na vreme osetio da nešto nije u redu.

I onda je posegnuo za najjednostavnijim rešenjem, kakvo je najčešće i najbolje. Vratio je u tim svog „teniskog oca“, čoveka koji najbolje na svetu poznaje njegov reket i njegovu glavu. U tako teškoj situaciji u kakvoj je Novak bio, samo je Slovak mogao da pomogne. Koliko svojom stručnjošću, toliko i 11-godišnjim iskustvom u radu sa Novakom. Ako premotamo film shvatmo šta su sve njih dvojica prošli, kakva je to teniska avantura bila, i koliko je tu zapravo Vajda kompetentan da pomogne da se stvari vrate na svoje mesto. Svih 12 prethodnih, pa i ovaj 13. grend slem, Đoković je osvojio sa Vajdom u stručnom štabu.

Source: Clive Mason/Getty Images Europe

Početkom aprila, pred start sezone na šljaci, srpski as je odlučio da u tim vrati Vajdu, ali i čuvenog kondicionog trenera Gebharda Fil – Griča, Austrijanca zaslužnog za nestvarnu Novakovu fizičku spremu u vreme kada je bio nedodirljiv.

Fil-Grič je zamenio Marka Panikija, koji nije uspeo da spremi našeg igrača u teškom periodu rehabilitacije. Italijan je slabo putovao sa njim i bilo je jasno da će nekada prvi reket planete morati da potraži drugo rešenje. U SAD je njegova kondicija bila očajna, glatko je poražen na startu Indijan Velsa i Majamija.

Posle nekoliko dana treninga sa Vajdom u Marbelji, srpski teniser izgledao je bolje u Monte Karlu, ali Slovak je upozorio da pitanje kondicionog trenera hitno mora da se reši. Nije bilo previše vremena za razmišljanje, Fil Grič je bio slobodan i odmah se odazvao pozivu. Kao i Marjan, nije se raspitivao o uslovima, dužini saradnje, već je odmah prionuo na posao.

Ono što posle Vimbldona možemo zaključiti – Marjan Vajda je vratio Novaku način razmišljanja koji je od njega napravio velikog šampiona. Pomak u igri se video i pre nego što se očekivalo, ali je napredak, iako očigledan, bio postepen. Usledio je hladan tuš od Čekinata na Rolan Garosu, pa uprkos boljitku, malo je ko mogao očekivati da je Novak sposoban za maksimalan učinak na najvećem turniru od svih.

I tu je Vajda bio “X faktor” – vratio je sve šampionske komponente u Novakovu glavu, zapalio vatru u srcu, i to je bilo dovoljno za ovaj podvig. Što se fizike tiče, još ima prostora za napredak, ali je očigledno da je Novak posle dva i po meseca sa Gričom mnogo spremniji nego što je bio početkom sezone, pa i u prvoj polovini 2017. Ako se Novak makar približi kondiciji i izdržljivosti koja ga je krasila do juna 2016, ne postoji nijedan razlog da se ne ponovi taj period apsolutne dominacije. Setimo se jedne činjenice – Novak na svom maksimumu je bolji od Federera na svom maksimumu, bolji od Nadala na svom maksimumu.

Marjan Vajda je napravio malo čudo vrativši za tako kratko vreme sve manire koji su nas u poslednjh 14 dana baš podsećali na 2014. i 2015. godinu. Đoković samo treba ovako da nastavi i vratiće se vrlo brzo na tron. A stvarno deluje da hoće.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Grend Slem, Marjan Vajda, Novak Đoković, Teniseri, Turniri, Vesti, Vimbldon