Kolumna MM: Nebo se otvorilo…
Prva nedelja drugog grend slema sezone je za nama. Ono što prvo možemo konstatovati – uzbuđenja, šokova, suza i adrenalina nije manjkalo. Rolan Garos nam pruža sve ono što od njega želimo. Da li će poslednja i najveća želja biti ispunjena – saznaćemo u nedelju (ne daj bože pre). Ukoliko kiša ne odloži odluku…
A sastavni deo Rolan Garosa je i kiša. Vladaju različita mišljenja na turu o tome da li i francuski kompleks treba da nabavi pokretni krov – tradicionalisti su protiv, a “surovi” profesionalci za. U svakom slučaju, nema dileme da bi organizatorima i gledaocima bilo mnogo lakše.
Kiša u “gradu svetlosti” se poprilično poigrala sa svima nama poslednjih majskih dana.
I umesto da ih problemi sa odlaganjem mečeva ubrzaju, organizatori su najraniji datum za postavljanje krova na terenu ‚‚Filip Šatrije” pomerili sa 2018. na 2020. godinu.
Nakon što će US Open 2016. godinu dočekati sa novim pokretnim krovom na stadionu ‚‚Artur Eš”, Rolan Garos ostaje jedini grend slem u milosti i nemilosti neba.
Pokretni krov na ‚‚Filip Šatrijeu” deo je plana za renoviranje Rolan Garosa koji je trenutno u stagnaciji zbog postupka koji su protiv rekonstrukcije kompleksa pokrenuli lokalni stanovnici i ekološki aktivisti. Očekuje se da Državni savet Francuske do septembra donese odluku o nastavku radova koji su započeti pre dve godine.
Odlaganje ovog projekta moglo bi veoma da naškodi Parizu u kandidaturi za Olimpijske i Paraolimpijske igre 2024. godine.
I JOŠ JEDNO “SAD ILI NIKAD”
Utisak je da se Novaku Đokoviću sve otvorilo za istorijski prvenac na Rolan Garosu. Godinama nad glavom najboljeg tenisera sveta leži težak pritisak osvajanja titule u Parizu, bez koje se, opšte je mišljenje, ne može nazvati i najboljim svih vremena, koliko god argumenata za to ima.
Kockice se idealno sklapaju, od same Novakove igre, male potrošnje, žreba, pa nažalost do povreda Nadala i Conge. Ipak, koliko sve to može biti olakšavajuća okolonost na putu do slave, toliko može biti otežavajuća, jer samim tim raste i pritisak.
Posle prve nedelje Novaku se raščistio put do trona. Branilac titule Stan Vavrinka je još na turniru ali nije ni blizu forme iz 2015, pa su Nadal i Marej s pravom označeni kao najveća pretnja Đokoviću. Nakon odustajanja Španca u trenutku kada je konačno dosegao željeni (nekadašnji) nivo tenisa, knjiga favorita je spala na dva slova – Novak Đoković i Endi Marej (ne mogu se sastati pre finala).
Dok Novak u prva tri kola nije naišao na ozbiljnog protivnika, Britanac je prošao kroz dve golgote. Dva puta je bio na ivici provalije protiv kvalifikanata (Štepanek pa Burg), ali je oba puta preokrenuo posle 1:2.
“Okrnjeni” Endi je naredne dve prepreke preskočio mnogo lakše – 3:0 protiv Karlovića i Iznera. Drugi teniser sveta je i sam istakao da mučenja iz prva dva kola moraju ostaviti posledice u nastavku turnira, a da li će se i kada to desiti do finala, ostaje nam da vidimo. Za sada možemo zaključiti da je upravo on najveći “kišni profiter”, jer dodatni odmor nikome nije potrebniji u ovom trenutku, a moramo dodati i da nikada u svom životu nije bolje igrao na šljaci nego ove sezone.
Zemljana podloga je bila “špansko selo” za njega sve do prošle sezone, kada je, tek u 28. godini, osvojio prvi trofej na šljaci u Minhenu, a sedam dana kasnije i drugi, kada je u finalu Madrida nadjačao Nadala.
Odlične partije na turnirima koji su prethodili aktuelnom Rolan Garosu, začinio je titulom u Rimu, savladavši umornog Novaka u finalu sa 2:0, i prekinuvši veliki niz poraza od svog najčešćeg dželata.
Pored suvog kvaliteta, Novakova prednost je i višak goriva u rezervoaru posle prve nedelje, ali ne treba zaboraviti da Srbin još uvek nije izborio četvrtfinale, za razlliku od prvog pratioca na ATP listi. Bautista Agut je posebno pripremljen za ovaj Rolan Garos, takođe još uvek nije izgubio ni set, pa ni četiri lagane pobede iz isto toliko međusobnih duela ne smeju zavarati.
Na papiru, srpski as ima lakši put do završnice. Nema Nadala i Conge koje je povreda sprečila da opravdaju projektovani žreb, sastanu se u četvrtfinalu i daju pretposlednjeg rivala vođi karavana, pa su Đokovićevi najrealniji eventualni protivnici u polufinalu David Gofan ili Dominik Tim ( njih dvojica će se sastati u četvrtfinalu ako savladaju Gulbisa, odnosno Granoljersa ). Jasno je da je taj put lakši, ali samo na papiru.
Mats Vilander je još jednom navukao gnev ovdašnje javnosti na sebe rečenicom “Osvojiti Rolan Garos bez Nadala nije prava stvar, i Novak to zna.”
Pa možda i ne bi bila prava stvar ako bi govorili o Berdihu, a ne o čoveku koji nije izgubio set od Španca dve godine. Valjda je i neukima jasno koliko je Đoković dominantan na turu, i da je postalo nebitno protiv koga igra. Jeste Rafa neko ko je mogao da ga ugrozi u polufinalu, ali istorijat međusobnih duela od 2014. nikako ne daje za pravo Matsu Vilanderu.
Koliko god da bio mentalno jak, Novakova borba za ogromnim pritiskom moranja ne može biti laka. Svake godine se očekuje da konačno zavlada Parizom, i svake godine su ta očekivanja sve veća. Posle dešavanja iz prve nedelje, ona su se udvostručila.
Jedno je sigurno – nijedan teniser u istoriji belog sporta se nije suočavao sa takvim pritiskom. Ako neko može sa tim da se nosi, odnosno da se izoluje od svega i završi posao u svom, za spoljašnost hermetički zatvorenom svetu, to je Novak Đoković.
Sve je to srpski gladijator uspeo u 2015, učinio je sve što mora i može da se učini, ali onakvog Vavrinku bukvalno nije bilo moguće pobediti. Niko nikada ni pre ni kasnije nije igrao takav tenis.
Švajcarac je tada nagovestio tokom turnira da je sposoban za svemirski, nikada viđen tenis. Međutim, u ovom trenutku je miljama daleko od toga. Ipak, žreb ga je lepo poslužio – nakon pobede u pet setova sa Rosolom na startu, nije imao preterano opasnog izazivača, a pitanje je da li će to biti i Ramos Vinoljas u četvrtfinalu.
Ako ne bude iznenađenja, poslednja prepreka do završne predstave biće mu potrošeni Endi Marej. Ne sme se isključiti opcija da Sten eksplodira. Jedan meč mu treba da napumpa samopouzdanje koje ga je krasilo lani, a tada postaje nagazna mina.
IZ DRUGOG PLANA
Nije se očekivalo mnogo, da ne kažem ništa od Viktora Troickog. Drugi reket Srbije je izgubio pet od poslednjih sedam mečeva pre dolaska na Rolan Garos, bio u drastičnom padu forme, a onda je zablistao kada se niko tome nije nadao.
Srbin je sjajno započeo sezonu titulom u Sidneju, ali je od februara zapao u krizu rezultata, pre svega igre, koja je dugo trajala. Sve do pariskog grend slema.
Troicki je u prvom kolu dobio maratonski meč protiv Grigora Dimitrova, napravivši preokret posle 1:2, da bi mu potom sunarodnik Dušan Lajović predao u trečem setu.
Usledila je najbolja Viktorova partija sezone i pobeda nad Žilom Simonom, prva tek u sedmom međusobnom duelu. Troicki je naplatio Francuzu sa kamatom, ubedljivo slavivši sa 3:0.
Malo ko se nadao da bi naš teniser mogao da nastavi niz i protiv branioca titule. Vavrinka je naišao na tvrd orah u prva dva seta, prvi dobio a drugi izgubio u taj-brejku, da bi potom Viktor popustio i lako izgubio naredna dva seta.
Ipak, kompletan utisak je odličan, a ako uzmemo u obzir formu sa kojom je došao na turnir – i više od toga. Vimbldon će biti veliki izazov za njega.
Često se dešava da na Rolan Garosu daleko doguraju igrači koji nisu blistali tokom sezone, i suprotno. Tako je i ove godine – počećemo od Gabašvilija koji na drugi grend slem sezone došao sa devet pobeda u poslednjih 10 mečeva, a onda pobedio Janga i Benou Pera, koji je pokazao dosta toga u turnirima pred RG.
Zatim Slovak Andrej Martin, 133. teniser sveta. Šest poraza u sedam poslednjih mečeva, a onda pet vezanih trijumfa u Parizu – tri u kvalifikacijama pre nego što je iznenadio Munjoza De la Navu i Lukasa Puija, polufinalistu Rima.
Još jedan kvalifikant je ostavio traga. Marko Trunđeljiti (166) je neočekivano prošao kvalifikacija, a onda u prvom kolu šokirao 10. nosioca Marina Čilića.
Vrlo malo je falilo da u neočekivanog junaka domaće publike izraste Matijas Burg. Ovaj 22-godišnjak je u dobio “specijalnu pozivnicu” organizatora i u potpunosti je opravdao takav status. Niko nije očekivao da će on biti vest dana nakon što je vezao tri poraza na manjim turnirima po Francuskoj, ali je ovaj mladić lako savladao Montanu u prvom kolu, a potom doveo do ludila drugog tenisera sveta Endija Mareja.
Svet je trljao oči gledajući u neverici njegov nastup u drugom i trećem setu, kada je preokrenuo rezultat i poveo sa 2:1 protiv apsolutnog favorita. Ipak, Britanac je i dalje na turniru.
Ne smemo izostaviti ni Iva Karlovića. Hrvatski veteran je na parisku šljaku stigao sa skorom 2-9 u sezoni, i kada se to najmanje verovatno i sam nadao, uspeo da u 37. godini ostvari najbolji svoj rezultat na Rolan Garosu – plasman u treće kolo (eliminisao ga Marej).
Pod neprijatno iznenađenje mogao bi se zavesti i Kei Nišikori. Japanac je u jeku najbolje sezone u karijeri, pogotovu na šljaci gde je pokazao najviše uz Novaka, Endija i Rafu, eliminisan u osmini finala takmičenja na kojim je trebalo da dođe do kulminacije njegovog neospornog kvaliteta. Igrač koji je konačno pokazao potrebnu stabilnost i kontinuitet, poražen je u osmini od Rišara Gaskea sa 3:1.
Daleko od toga da je Francuz bezazlen protivnik, ali bi Nišikori podjednako mogao da potraži razlog poraza i u prethodnom meču, kada je dozvolio Verdasku da izjednači posle 0:2, pre nego što je dobio peti set. Japanac je mnogo igrao na šljaci ove godine, pa je umor došao po svoje u najnezgodnijem mogućem trenutku.
Tako je Gaske, koji ni po čemu nije nagoveštavao da bi baš sada mogao zaraditi prvo četvrtfinale Rolan Garosa u karijeri, ostao jedini Francuz u četvrtfinalu muškog singla.
PEH ZAUSTAVIO “POVRATAK KRALJA”?
Kao grom iz vedra neba odjeknulo je odustajanje Nadala koje niko nije očekivao, naročito nakon dve ubedljive pobede na startu uz ukupno samo devet izgubljenih gemova.
Nije mogao da brani titulu na Vimbldonu 2009. godine, nije mogao da učestvuje na Olimpijskim igrama u Londonu na kojima je trebalo da nosi zastavu Španije, a ovaj udarac spada u red takvih, najtežih u Nadalovoj karijeri, u trenutku kada su svi očekivali da vide “ono staro” od njega, a što je i nagovestio protiv, doduše nejakih Grota i Bagnisa.
– Voleo bih da se ovo bar desilo prošle godine… Sada sam se kretao u pravom smeru, igrao sam na vrlo visokom nivou nekoliko nedelja. Razvio sam igru ponovo, vratio se na pravi put i zato je ovo povlačenje još teže. Ovi nisu laki trenuci za sportistu, ali život ide dalje, svet neće stati – svestan je Rafa nesreće koja ga je zadesila.
Igrao je sa Federerom, gubio je u nizu od Đokovića, ali ponovo se pokazuje da je Rafaelovo telo njegov najveći protivnik. I sada je pokušao – igrao je pod injekcijama, ali bol je bio sve jači i zglob bi najverovatnije bilo polomljen da je nastavio da ga forsira.
Da li će i sada uspeti da se oporavi, pitanje je – povreda nije teška (Nadal se nada da će igrati na Vimbldonu, mada pauza može da potraje i tri meseca), ali sigurno će uticati na njegovu psihu i samopouzdanje koje tek što je povratio.
(Tenis Uživo, M. Marjanović)
Teme: Kolumna, Rolan Garos, Vesti