Ričmond je glavni grad američke savezne države Virdžinije, članice prorobovski orijentisane Konfederacije tokom Američkog građanskog rata. Iako je pobedom Severa ropstvo u Americi ukinuto još 1865. godine, u ovom delu SAD segregacija na rasnoj osnovi bila je na snazi i u vreme kada se 1943. godine rodio Artur Robert Eš junior. Rođen u vremenu nepravde, ovaj tamnoputi mladić krenuo je putem rezervisanim isključivo za belce. Artur je bio čovek prepun snažne volje. Umesto da sledi druge on je tabao put kojim ga drugi slede. Prvi tamnoputi teniser koji je osvojio jedan gren slem bio je i ostao uzor nadolazećim generacijama. Veliki suparnik velikog Džimija Konorsa bio je ljuti protivnik svega onoga što je Konors predstavljao. Drski, iritirajući i arogantni Konors bio je najveći protivnik na teniskom terenu ovom čoveku. Van njega njihov “sukob” se nastavljao. Za Eša nije bilo vremena za gubljenje. Trebalo je pobediti Konorsa i ostale, kako igrom, tako i ljudskim ponašanjem.

“Kunem se, svaki put kada prođem pored Džimija Konorsa u svlačionici, suzdržavam se iz sve snage da ga ne udarim po sred usta”

Čovek koji je porazio ideju o tenisu kao sportu belaca

Kada je 1975. godine ušao u finale Vimbldona i za protivnika dobio upravo Konorsa, oči celog sveta bile su uprte ka centralnom terenu Sveengleskog kluba. Sa 22. godine i neverovatnim partijama iza sebe, Džimi Konors bio je u prednosti. Devet godina stariji Eš nije imao mnogo šansi za pobedu. U stilu velikog šmekera na teren je ušao u odeći američke Dejvis kup reprezentacije, što je bio veliki šamar Konorsu koji je zbog zabave i nezainteresovanosti ranije odbio da igra za državni tim. Artur, koji je postao prvi tamnoputi član Dejvis kup selekcije SAD, znao je to da iskoristi. Artur Eš, koji je važio za udarača sa osnovne linije, za ovo finale promenio je taktiku. Morao je nešto da menja protiv čoveka od koga je redovno gubio, jer jakna sa američkom zastavom nije bila dovoljna. Šetajući protivnika po terenu sjajnom servis volej igrom Eš je pobedio i Konorsa i publiku koja je bila na strani protivnika.

Artur Eš je prvi i jedini tamnoputi teniser koji je osvojio Vimbldon

Nedelju pre njegovog 32. rođendana, Eš je učinio ono za šta je sam smatrao da nije rođen. Postao je prvi tamnoputi šampion Vimbldona. I do danas jedini…

Borac za ljudska prava sa reketom u ruci

Kako je prevazišao prepreke u jugozapadnom Londonu, tako je koračao i kroz život. Od oca, čuvara parka, i majke koja je umrla kada je Eš imao svega šest godina, izrastao je u jednog od najpoznatijih tenisera ikada, a kome su kao detetu branili da uđe na teniski teren zbog boje kože. Četiri godine nakon najvećeg trijumfa u karijeri Eš je doživeo prvi od tri srčana udara. Tokom operacije i transfuzije krvi Eš je zaražen virusom HIV-a koji mu je uzeo život 1993. godine, u 49. godini života. Koliki je Artur Eš bio borac najbolje se vidi po tome što je svega nekoliko meseci pred smrt, iako ozbiljno narušenog zdravlja, bio uhapšen tokom demonstracija protiv odnosa Bušove administracije prema izbeglicama sa Haitija.

Artur Eš – posvetio život borbi za ljudska prava

“Ja ne želim da budem upamćen po svojim teniskim dostignućima”

Artur Eš nije se samo borio na terenu, ali kada je bio na njemu trudio se da borbu ne vodi isključivo protiv drugog tenisera. Po započinjanju profesionalne karijere zalagao se za veća prva igrača i jedan je od osnivača ATP-a, a kasnije je obavljao i funkciju direktora ove organizacije. Njegova uključenost u borbu za zaštitu ljudskih prava širom sveta učinila je da Eš ostane upamćen ne samo kao sportista. On je bio istinska ikona borbe za jednakost i poštovanje drugih.

“Moramo pružiti našu ruku u prijateljstvu i dostojanstveno, kako onima koji bi se s nama sprijateljili, tako i onima koji će biti naš neprijatelji”

Čast kakvu retko ko dobija

Od 1997. godine najveći teniski stadion na svetu nosi njegovo ime

U izboru američkog lista US Today Eš je izabran za jednog od najinspirativnijih ljudi poslednje četvrtine 20. veka. Godine 1997. najveći teniski stadion na svetu poneo je njegovo ime.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   US Open, Vesti, Zanimljivosti