Omiljeni komentator velikog dela teniskog auditorijuma ovog podneblja je, u opširnom intervjuu za naš portal, izneo svoja mišljenja i stavove o najaktuelnijim temama belog sporta.

Nebojša Višković više od 15 godina komentariše teniske mečeve. Čovek čiju su kompetentnost samo neobjektivni i previše ostrašćeni dovodili u pitanje, svojim glasom boji tenisku svakodnevnicu ljubiteljima ove igre, dovoljno dugo i kvalitetno da se može govoriti i o njegovoj zasluzi u srpskoj ekspanziji sporta koji je do nedavno stanovao pretežno u aristokratskim srcima.

S obzirom na pravila profesije, od Nebojše, koji se pre novinarstva bavio trenerskim poslom, tokom prenosa ne možemo često čuti lično viđenje stvari. U sledećim redovima možete pročitati kako on gleda na dominaciju Novaka Đokovića, da li je vreme za Zlatni slem, ko je sledeći svetski broj jedan, i još mnogo toga…

NOVAK SE UPECAO

Ipak, najpre smo se dotakli skandala koji polako prestaje da bude aktuelan. Tabloidno orijentisani novinari su od komarca napravili magarca – nakon bezazlene izjave Novaka Đokovića po završetku finala Indijan Velsa, usledila je medijska hajka na najboljeg tenisera sveta, a nisu izostale i diskutabilne reakcije nekih od velikih zvezda.

– Na konferencijama za medije američki i britanski novinari pre svega jure senzacije. Njih ne zanimaju previše detalji samog meča i utisci igrača. Mur je izjavio to što je izjavio baš dok je Novak igrao finale, a onda su Novaku postavili to pitanje u nadi da će dobiti nešto van klišea – i Novak se navukao.

– Bio je raspoložen posle pobede, to ga je ponelo. Umesto da diplomatski odgovori, nešto u smislu Svaka čast ženama, cenim njihove napore, ali hajde da govorimo malo o finalu jer ja sam pobedio i srećan sam, on je želeo da ispadne korektan, da balansira na sve strane. I onda je malo izguio nit, ušao u problem. Čini se da ga ja uhvatila i panika, nije bio siguran šta treba da kaže a šta ne, pa je iz toga proizišlo čuveno spominjanje hormona – objašnjava Višković, i nastavlja:

– Mislim da suština cele priče nije toliko hajka protiv Novaka, već želja za senzacionalizmom. Ipak, meni bode oči to što je odmah probuđeno licemerje kod ljudi koji jedva čekaju ovako nešto. Na primer, Kris Evert je prva napala Novaka, a onda je rekla kako su oni u Americi mnogo otvoreniji nego što je slučaj u drugim sredinama. Ako dublje sagledamo stvari, shvatićemo i da je ta njena izjava diskriminišuća.

– Došlo je vreme da ne sme ništa da se govori, šta god da kažeš uvrediš nekoga, ili ispadneš politički nekorektan. Totalni užas. Ipak, žao mi je što je Novak, umesto da bude diplomata, želeo da odgovori iskreno, pa je posle morao da objavljuje izvinjenje.
– Naravno, sve je to leglo vrlo brzo, videli smo da se slikao sa Bili Džin King i Kris Evert, popričao sa Marejem… Ne uzbuđuje se Novak zbog svega ovoga preterano, nije to nikakav veliki problem. Priča je strašno naduvana, jedna velika glupost.

MAREJ ISPAO LICEMER

Da li si iznenađen negativnim reakcijama Serene Vilijams i Endija Mareja, za koje se zna da su u odličnim odnosima sa najboljim teniserom današnjice?

– Endi je odreagovao dosta licemerno. Znaš kako, svi, ali bukvalno svi teniseri ustvari smatraju da nije pravedno da imaju iste nagrade kao i žene, baš kao što je Simon rekao. Kada razgovaraju među sobom onda je jedna priča, a kada treba da se govori u javnosti onda se menja ploča, balansira se na drugi način.

– Ja imam utisak da je najveći cilj Marejeve izjave da bocne Stahovskog, jer izgleda da njih dvojica nikako nisu u dobrim odnosima. Onda je krenula prozivka na Tviteru, a Ukrajinac je takav da burno reaguje čim ga neko pomene, tako da verovatno tu postoji neka pozadina za koju mi ne znamo. Nek je to i bio najveći motiv Britanca da reaguje, ali apsolutno nije bilo razloga da on diže glas i bilo šta govori na ovu temu. Ispao je veliki licemer.

– Serena je od najmanjih nogu naučila da mora da se bori protiv bilo koje vrste diskriminacije, i onda ona burno reaguje i kada nema nikakvog razloga. Nebitno šta je u pitanju, rasizam, jednakost polova ili bilo šta drugo, ona skače ne analizirajući prethodno situaciju.

MUR NIJE BIO TREZVEN

Da li je Rejmond Mur bio čiste pameti i zdravog razuma kada je dao izjavu koja je kreirala čitavu priču? Da li je moguće da neko drugi stoji iza njegovih reči, sa ciljem da se pripremi teren za eventualne promene u nagradnim fondovima u nekoj bližoj budućnosti?

– Možda je stvarno bio pijan. Nastavak izlaganja potvrđuje da kod njega nešto nije bilo u redu. Ono što je rekao je suludo, idiotski (klečanje na kolenima, prim.aut.). To ukazuje na gubitak svesti, odnosno zdravog razuma u datom trenutku. Čime je to izazvano – ne znam, ali ne verujem da je nešto drugo iza toga, jer WTA ima vrlo čvrst status i iz te organizacije ne govore o eventualnom smanjivanju fondova. Naprotiv, sve više se približavaju ATP-u u tom segmentu. Sve su manje razlike, očigledno se ide ka jednakosti.

SADA ILI NIKADA

Može li iko da ugrozi Novaka ove sezone?

– Pa može, jer je on prošle godine standard postavio toliko visoko da se sada priča nije to to kad god na nekom turniru pruži igru ispod najvišeg nivoa. A ustvari, i takva igra je za koplje iznad ostalih. Međutim, definitivno je nemoguće konstantno držati formu toliko visoko, jednom mora da se desi poraz, čak iako ne bude viša sila uzrok, kao u Dubaiju.

– Njega vuče veliki motiv, uzbuđuje ga to što ima šansu da postane najbolji teniser svih vremena, ukoliko uzme Rolan Garos i osvoji još šest Gren slemova.

Može li se taktizirati sa formom u toj meri da se otprilike isplanira gde će nivo igre biti malo slabiji, a gde najjači?

– Bukvalno ne može, ali svakako da tempiranje forme ima veze sa tim. To o čemu govoriš ne može biti potpuno pouzdano. Postoje neki standardi u pripremi i radu, zna se kada se kreće sa bazičnim pripremama i kada se na čemu radi da bi se došlo u punu formu za dva ili tri meseca. To ne može biti potpuno egzaktno. Top forma može da porani, a može i da zakasni. Nekada vrhunac traje duže a nekada kraće… ali definitivno se forma može tempirati u dobroj meri.

Pitanje svih pitanja ove godine glasi: “Može li Novak Đokovič do sva četiri Gren slema, ili čak do Zlatnog slema?”.

– U novijoj istoriji tenisa, niko nije bio bliži tome nego što je Novak sada. Ne pamtim da je neko ušao u sezonu sa tolikom dominacijom. Imali smo Federera 2006, kada je bio tu negde, ali ne toliko nadmoćan u odnosu na ostale kao što je sada Đoković. Moguće da je ovo godina sada ili nikada. Realno, na svakom turniru će biti prvi favorit računajući i taj nesrećni Rolan Garos.

Photo by TenisUzivo.com

NADALA SE VIŠE NIKO NE BOJI

Najveći rivali tokom Novakove karijere jesu Rodžer Federer i Rafael Nadal. Švajcarac nije osvojio Gren slem od Vimbldona 2012, a Španac od Rolan Garosa 2014. Može li neko od njih dvojice da još koji put podigne neki od četiri najvrednija pehara?

– Pitanje Federera se postavljalo i pred prošlogodišnji Vimbldon. On je imao 1:1 sa Novakom na tom turniru, a pre dve godine je igrao pet setova u finalu, imao je i brejk lopte na 2:2. E, kada već dođeš dotle, odlučuju nijanse. Ne može se reći da je on stigao do poslednjeg stepenika i da u borbi za titulu nije imao šansu. Ako sa protivnikom u finalu igraš egal dva ili četiri seta, onda naravno da možeš i da osvojiš titulu.

– Ipak, videćemo koliko je ta povreda, odnosno operacija, ostavila traga. I to može imati negativan uticaj na nastavak Rodžerove karijere, tako da je malo nezahvalnije prognozirati. Dosta zavisi od toga u kakvom je stanju njegovo koleno i da li mu to može napraviti problem.

– Što se tiče Nadala, ja najiskrenije mislim da on ne može više da osvaja Gren slemove. Ako negde i postoji mala šansa, to je isključivo Rolan Garos. Njegov problem je što više ne izaziva strahopoštovanje kod ostalih. Nekada su protivnici gubili sa 4:0 čim vide da je Rafa izašao na teren. Sada kad je izgubio 10 mečeva od igrača koji su na globalnom nivou prosek, svako ko je prekoputa njega zna da može da ga dobije, i čini maksimalan napor da to učini, bez ikakvog straha i pritiska.

– S druge strane, Španac i sam potencira da mu nedostaje samopouzdanje koje ga je dugo krasilo, što se i te kako vidi i u igri. Najsvežiji primer je polufinale Indijan Velsa protiv Novaka – igrao je fino do određenog trenutka, i odjednom je meč bio praktično gotov.

– Slično se dogodilo i u Dohi. Bio je dosta dobar do polufinala, a onda ga je najbolji teniser sveta oduvao sa terena. Uticaj tog poraza na samopouzdanje video se već na startu Australijan opena, kada je ispao od Verdaska. Nema više tog kontinuiteta. On je dizelaš, treba mu mnogo vremena da se vrati zbog koncepta tenisa koji koristi.
– Kad bi on osvojio dva Mastersa na šljaci pred početak RG, mogao bi da vrati to samopouzdanje, ali ja zaista ne vidim kako bi on mogao da uzme Monte Karlo, Rim ili Madrid. Možda bi mogao jedan od ta tri, međutim, ne verujem da bi mu to bilo dovoljno da se “napuni” u dovoljnoj meri za pariski Gren slem.

ZVEREV JE ZVER

Kao predvodnici nadolazeće generacije svetskog tenisa nametnuli su se 18-ogodišnji Aleksander Zverev i Tejlor Fric. Očekuje se da oni zauzmu svetski vrh kada aktuelna garnitura siđe sa trona, ali će, po mišljenju našeg sagovornika, morati da sačekaju da se na čelu karavana izređaju momci koji su trenutno u ranoj fazi treće decenije života…

– Recimo da su mi Fric i Zverev najbliži statusu novog superstara. Kod Amerikanca me oduševljava sa kakvom lakoćom igra, a Zverev je… Zverev je stvarno zver, a tek treba da doradi svoje telo. On je još uvek dosta mršav, izgleda kao marioneta. Kada bude regulisao pitanje snage, biće mnogo, mnogo opasan.

zimbio.com

– Mnogi potenciraju i Čunga. Iskreno, on se meni i ne dopada previše, mislim da ne igra baš inteligentan tenis. Čini mi se da je i Borna Ćorić limitiran igrač, ne sviđa mi se što je prenapucan već u ovim godinama. Prerano je stekao odgovarajuću fizionomiju, kod njega je fizički sve kako treba, ali mislim da je prerano doveo sebe u to stanje, zbog čega će snositi posledice.

– Što se Nika Kirjosa tiče, svima nam je jasno da ima problem u glavi. Da ga nema, mogli bi da govorimo o njemu kao o budućem broju jedan, ali ovako… Očigledno je da nije najbistriji i da će mu skandali usporavati karijeru i u budućnosti.

– Naravno, kada aktuelna garnitura najboljih siđe sa scene, prvo će red doći na ove malo starije od pomenutih klinaca – Tima, Raonića i Nišikorija, koji nije toliko mlad ali će dugo trajati. Tu je i Dimitrov, prvo će oni morati da popune prvih pet mesta.

Ali čini se da niko iz te garniture ne može da ozbiljnije dominira na turu…

– Slažem se, apsolutno niko. Taj period koji sledi će dosta podsećati na ženski tenis, pogotovu na interval kada je Serena bila povređena i nije igrala. Sećamo se da je tada bilo puno smena na vrhu, Voznijacki, Azarenka, Klajsters…

POMERENA STAROSNA GRANICA

Danas govorimo o 18-godišnjacima kao o velikim potencijalima, a Boris Beker je sa svojih 17 već bio Gren slem šampion. Da li to znači da se pomerila starosna granica sazrevanja igrača sposobnih za najviše domete?

– Može se tako reći. Sećamo se primera Bekera koji si naveo, i na primer Čanga, koji je sa 16 i kusur godina igrao polufinale Gren slema. Definitvno su se stvari promenile. Ipak, moramo uzeti u obzir i da su u vreme Bekerovog početka, Mekinro, i naročito Borg, bili na kraju karijere. Tela tenisera tada su bila prosto takva, da si kao igrač sa 25 ili 26 na vrhuncu, a nakon toga neizbežno sledi pad. Sada je drugačije – najbolji tenis se igra od 26. do 32. godine. Zbog takve konkurencije, tinejdžerima je mnogo teže da se probiju u današnje vreme.

– Taj razvoj rezultatski ide mnogo sporije nego nekada. Da uskočimo za trenutak u WTA – Ko bi rekao da Šarapova ima tek 29 godina, čini nam se da znamo za nju celog života? Imam utisak da je ona čitavu večnost na turu, od 2004. i njenog osvajanja Vimbldona prošlo je čak 12 godina.

ANA MOŽE PONOVO U TOP 10

I za kraj, da se dotaknemo i najboljih srpskih teniserki. Ana Ivanović i Jelena Janković su već par godina daleko od šampionske forme…

– U određenom trenutku karijere dolazi do pitanja motiva i energije. Ako si već toliko godina na turu, ako postaneš svestan da se više ne možeš vratiti tamo gde si bio, dolazi do toga da tenis shvataš više kao obavezu, bez neke velike gladi, ambicije ili želje, nazovimo to kako god. Kao kad ideš na posao svaki dan, a znaš da neće biti unapređenja.

– Ana i Jelena su svesne da je konkurencija ogromna, i da stalno dolaze nove devojke kojima su njih dve inspiracija i motiv. Velika je stvar kada pobediš nekadašnju broj jedan. Neće im biti lako, ali mislim da Ana sigurno može da se vrati u top 10. Kod Jelene je malo teže, ne samo jer je starija dve godine, već jer je i njen tenis takav da se mnogo troši. Sreća pa je ona super spemna i za ovaj nivo na kojem je sada, nije to mala stvar – završava Nebojša intervju za naš portal.

Razgovarao: Marko Marjanović

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Intervju, Vesti