Njujorški beton na Flešing Medouzu kao da je pravljen po meri Novaka Đokovića. Na njemu je srpski teniski as 2007. godine prvi put zaigrao u finalu jednog gren slema. Tada, kao dvadesotogodišnjak, nije uspeo da se izbori sa do tada nepobedivom teniskom mašinom iz Švajcarske. Od tada pa sve do ovih dana kada željno iščekujemo novi US Open, Đoković je igrao još četiri puta završne mečeve. Ipak, samo jedna titula je stigla i pored fantastičnog skora od 50:9. Zanimljivo je da Novak u poslednjih devet godina nikada nije izgubio pre polufinala u Njujorku. Ogromni Artur Eš stadion deluje kao savršena pozornica za njega. Popularni Djoker voli publiku, a ona mu ljubav uzvraća gde god da se pojavi. Ipak, navijači u najvećem gradu Amerike ne kriju simpatije prema uvek zabavnom Srbinu. Vrativši se u tu 2007. setićemo se da su se tada srca navijača kupovala ne samo dobrom igrom, već i sjajnim imitacijama Marije Šarapove i Rafaela Nadala.

Njujorška publika se navikla na Novaka

US Open je bio i ostao prekretnica za Novaka

Četiri godine je trebalo da prođe a da se pehar nađe u njegovim rukama. Pobedivši Rodžera i Rafaela i stavivši kačket njujorških vatrogasaca kao podsećanje na desetu godišnjicu terorističkih napada na Njujork, Novak je ostao večno zapisan u memoarima ovog velikog sportskog događaja. To je godina kada je postao i svetski broj 1 i vremenska prekretnica od kojeg kola idu uzbrdo.

Njujork je mesto velikih pobeda, ali i gorkih poraza za Novaka

Ipak, US Open je i mesto nekih bolnih poraza za Đokovića. Rekosmo da ih nije bilo mnogo, ali su dolazili u najgorim momentima. Izgubljena finala 2012. i 2013. godine, kao i neočekivani poraz od Nišikorija prošle godne načinile su da ovaj turnir ima posebnu težinu za svetskog broja 1. Možda je to jedan od razloga zbog kojih je Đokoviću bila potrebna saradnja sa Bekerom. Nemac je znao da dobija velike mečeve, a finala na US Openu to svakako jesu. Od početka njihove saradnje uspeli su da dođu do tri gren slem titule. Izostali su Rolan Garos i ponavljanje uspeha iz 2011. u Njujorku.

Pobeda iz 2011. kao smernica za nove pobede

Iako mnogi teniski znalci kažu da što više finala igrate (i naravno gubite) svako naredno vam uništava nervni sistem, znamo da se Novak ove godine vraća na kompleks na Flešing Medouzu sa istim onim žarom i željom za pobedom kao 2011. i sa mnogo više iskustva i kvaliteta nego kada je prvi put izazvao Federera u finalu. Novak će opet igrati meč po meč da bi došao do finala, a šta će ga tamo čekati ostaje da se vidi. Cilj je deseta titula na najvećim turnirima, a najbolji način da se to ostvari je da se sve ono sa proteklih US Opena iskoristi u pravom smeru i da Artur Eš, mesto velike prekretnice za njega, još jednom postane pozornica na kojoj će njujorška publika gledati najboljeg u pokušaju da to još jednom dokaže.

Titula broj dva za svetskog broja jedan ne bi trebalo da bude prevelika želja za sve ono što je Novak Đoković uradio do sada.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Analiza, Novak Djoković, US Open, Vesti