14. jul 2019. Sat se približavao onom trenutku kad kazaljke zatvore ugao od 90 stepeni, a svet za još jedno finale Vimbldona i duel dva teniska velikana.

Sa jedne strane branilac titule, čovek kojem su Englezi puno puta bili protivnik više na terenu, četvorostruki šampion Vimbldona. Sa druge, miljenik publike, kralj vimbldonske trave koji je osam puta podizao pobednički pehar pred publikom u Londonu. Sve u svemu legende belog sporta.

I zaista, Novak, Rodžer i Rafa su velika teniska imena koja su u ovaj sport donela neke nove rekorde, i potcenjivanje bilo kog od njih trojice je đavolja rabota, što bi rekli na ovim prostorima. Svaki njihov međusobni duel jeste epski, teniski desert svakog turnira!
Ništa manje slatko nije bilo ni u finalu trećeg od četiri najveća turnira sezone.

Onako kako je najavljeno, tako je i završeno i na isti način se komentariše već nedelju dana to finale – spektakl!
Nedelja u kojoj smo videli finalni meč najstarijeg grend slem turnira u drugačijem formatu uživajući u petosatnoj borbi divova za kraljevski presto Vimbldona.
Miljenik engleske publike protiv onog koji nije tako spontan, pa samim tim je i manje omiljen, da ne upotrebim neku drugu reč.. Ovom prvom, iako trećem na listi data je prednost uprkos tome što je ovaj drugi bodovima udaljen daleko ispred njega na čelu ATP liste.

Bila je to nedelja u kojoj je svet iščekivao pobedu Švajcarca kojom bi prebacio cifru osvojenih grend slemova na 21 sa spremljenim naslovima “Povratak kralja”, a mi smo verovali u svog!

Poslednji nekrunisani srpski kralj nije od loze Karađorđevića ili Obrenovića, već sin dvoje običnih ljudi – Dijane i Srđana Đokovića i tenisko dete Marijana Vajde! I baš njih troje je sve vreme bilo igrač više Novaka Đokovića dok je publika na Centralnom terenu velikodušno uzvikivala “Rodžer, Rodžer”!
Roditeljska ljubav, srpski inat, višegodišnji rad i iskustvo (dobro i loše) u finalima sa Švajcarcom dalo mu je snage i onda kad se činilo da je gotovo! Branio je sve što možda nekad ne bi uspeo… ovog puta je sreća bila na strani hrabrosti, na strani Novaka Đokovića!

Uspeo je momak iz Beograda da još jednom iznervira englesku publiku spašavajući i drugu meč loptu za protivnika! Uspeo je da ih utiša sa stilom, “lakim” poenom nakon čega se čulo – gejm, set, meč – Novak Đoković je šampion!
Prošlo je osam godina od kako je to prvi put izgovoreno na Centralnom terenu Ol Ingland Kluba, kada je Novak pobedio Rafu, a kao da je juče bio taj 3. jul 2011. godine.

Čini mi se, kao preslikan dan – nedelja, spektakl, pet sati borbe i muk na tribinama… Tišina koja je na par sekundi pokazala razočarenje publike dok pobednik gleda ka tribini sa roditeljima, sinom i ostatkom tima.. Tribine se bude i kreće aplauz za čoveka koji je istrpeo svu netrpeljivost publike i ostao pribran kao da je osvojio prvo kolo nekog turnira u šumadijskom selu, a ne peti pehar na Vimbldonu…
Novak uzima parče vimbldonske trave da pojede dok ga publika gleda u čudu, jer, kako su nam objasnili ovih dana – to nije spontana reakcija i smeta im…

Djokovic- Federer

A znate šta?! Meni je onaj Novak u nedelju izgledao isto kao i onaj od 3.jula 2011. Poseban, a opet jednostavan, šampion, čovek sa osmehom deteta koje, uprkos preprekama, uspe da se popne na stepenicu više. I da, potpuno mi je suprotan od tog engleskog opisa…
Znam da će biti još puno prilika za njihovo nerviranje i naše slavlje! Novak iz dana u dan unapređuje svoju igru, fizičku spremnost. Tu je i Vajda , otac svih Novakovih velikih trijumfa i, uz ostale članove tima, dobitna kombinacija za neke nove uspehe i rekorde!

(Tenis Uživo, M. Petković)

Teme:   Vesti