Srpski teniser Miomir Kecmanović rođen je 31. avgusta 1999. u Beogradu. Kao 16-godišnjak, osvojio je omladinski turnir Oranž Boul, 2015. godine i time postao najmlađi pobednik u istoriji prestižnog takmičenja koje se od 1947. godine održava na Floridi. Sledeće sezone je ponovio taj uspeh, pa se s pravom smatra novim “srpskim teniskim čudom”.

Ime	Miomir Kecmanović
Nadimak	Miša
Nacionalnost	Srbin
Datum rodjenja	31. avgust 1999.
Visina	183cm
Težina	75kg
Prva profi Sezona	2017
Forhend	Desna ruka
Bekhend	Dvoručni
Trener	Miro Hrvatin

Miomir je rođen u porodici čuvenih hirurga, prof. dr Dragutina Kecmanovića i doc. dr Maje Pavlov. Mnogi bi rekli da su njegovi prvi teniski koraci slični počecima Novaka Đokovića.

Mladi srpski teniser upoznao se sa “belim sportom” sa četiri godine na jednom teniskom kampu na Zlatiboru, gde ga je odveo deda.

Kao teniser je veoma brzo napredovao, osvajajući značajne turnire mlađih kategorija u državi i inostranstvu.

Uporedo je završio osnovnu školu ”Ruđer Bošković” u Beogradu, a trenutno pohađa onlajn nastavu u Ekonomskoj školi u Pančevu. Kecmanović igra desnom rukom (dvoručni bekhend), omiljena podloga mu je tvrda podloga, igra i singl i dubl mečeve.

NAZNAKE VELIKIH MOGUĆNOSTI

Kecmanović je kao teniser počeo profesionalno da se usavršava na Akademiji čuvenog Nika Bolitijerija (IMG Academy). Odlaskom na Floridu, mladi srpski teniser je dobio priliku da trenira u najboljim uslovima i sa najboljim teniskim stručnjacima. Takođe, imao je i privilegiju da upozna, pa čak i da razmenjuje teniske udarce sa mnogim poznatim svetskim teniserima. Već po dolasku na ovu čuvenu tenisku akademiju, svrstan je u elitnu grupu mladih igrača.

Brigu o teniskoj karijeri mladog Kecmanovića, preuzela je njegova tetka Tanja Pavlov, inače psiholog i fizioterapeut koja mu je velika podrška, uz to i trener. Miomir Kecmanović je veoma rano počeo da osvaja turnire u kategorijama starijim od njegovog godišta. U 2010. bio je dvostruki prvak države do 12 godina, u Francuskoj je postao svetski prvak za 1999. godište. U 2011. ponovo je dvostruki prvak države do 12 godina i godinu završava kao broj 11. na evropskoj listi do 14 godina, a 1. januara 2013. stiže na poziciju broj 1.

2013/2014

Na samom početku 2013. igrao je finale čuvenog “Tarba”, zatim je osvojio pet trofeja u konkurenciji do 14 godina. U martu 2014. počeo je da igra ITF turnire. Već na prvom turniru za koji je dobio vajld kard osvojio je titulu, pa za samo dva meseca u konkurenciji do 18 godina nanizao šest finala i osvojio pet titula, stigavši među 120 najboljih na svetu.

2015

Takmičarsku 2015. je počeo finalom u Kostariki i Karsonu, učestvovao na svim grend slem turnirima, odigrao polufinale dubla u Melburnu. Na Mocart fjučersu 2015. u Beogradu odigrao je prvi profi meč i pobedom osvojio prvi bod kojim je ušao na ATP listu. Boje Srbije branio je i brani godinama u ekipnim i pojedinačnim evropskim takmičenjima do 12, 14 i 16 godina.

2016

POZIV U REPREZENTACIJU

Na poziv tadašnjeg selektora Dejvis kupa tima Srbije Bogdana Obradovića, Miomir Kecmanović se priključio teniskoj reprezentaciji Srbije koja je u julu 2016. igrala protiv Dejvis kup tima Velike Britanije. Miomir Kecmanović postigao je izuzetno zapažen i značajan uspeh na juniorskom Ju Es Openu 2016, plasiravši se u finale ovog takmičenja u kome je izgubio od kanadskog igrača Feliksa Ože-Alijasima. Ulaskom u finale, ostvario je najveći uspeh u dotadašnjoj teniskoj karijeri.

U poslednjoj nedelji avgusta 2016. godine, te uoči juniorskog US Opena Miomir Kecmanović je došao i do trofeja na turniru u Merilendu. Nakon osvajanja čuvenog turnira „Oranž Bol”, ovo je najznačajnija njegova juniorska titula.

FENOMENALAN KRAJ JUNIORSKE KARIJERE

Finiš 2016. godine bio je fenomenalan za Miomira – Odigrao je 32 meča, ostvario 29 pobeda. Preuzeo je prvo mesto na juniorskoj svetskoj listi, a trijumfovao je i na dva prestižna turnira. Na turniru “Edi Her” osvojio je duplu krunu, dok je na “Oranž Boulu” odbranio trofej, što je pre njega uspelo samo dvojici tenisera, od kada je ustanovljen taj turnir 1947. godine.

2017

Kecmanović je 2017. godinu započeo titulom. Slavio je na fjučersu na Floridi i to je bio prvi od četiri profi trofeja koje je srpski teniser osvojio tokom ove godine. Bio je najbolji u Antaliji, Belgiji i Kini. Trofej u Šenženu bio je sa čelendžera, što je do tada bio najveći uspeh Kecmanovića u profesionalnoj karijeri.

Igrao je kvalifikacije za Masters u Majamiju, ali je poražen u drugoj rundi.

Godinu je završio kao 207. igrač sveta.

2018

Kecmanović je 2018. godinu uglavnom proveo na čelendžerima. Igrao je šest polufinala, dva finala, a osvojio je samo jedan trofej i to na kraju sezone – u novembru u Šenženu. U finalu je bio bolji od Blaža Kavčića iz Slovenije.

Igrao je kvalifikacije na sva četiri grend slema, ali ni na jednom nije stigao dalje od druge runde kvalifikacionog turnira. Na Australijan openu i Vimbldonu izgubio je već na startu, a drugo kolo igrao je na Rolan Garosu i US Openu.

Što se ATP tura tiče, odigrao je dva zvanična meča – na Mastersu u Majamiju i na ATP turniru u Hjustonu. U oba je poražen. Igrao je i kvalifikacije za takmičenje iz serije 250 u Čengduu, ali bezuspešno.

Godinu je završio kao 131. teniser planete.

2019

U 2019. godini Miomir je igrao u glavnom žrebu sva četiri grend slema. Na Australijan openu je, nakon kvalifikacija, takmičenje završio u prvoj rundi, dok je na preostala tri, Rolan Garosu, Vimbldonu i US Openu, stigao do drugog kola.

Što se Masters turnira tiče, najbolji rezultat imao je na Indijan Velsu gde je došao do četvrtfinala. Igrao je i jednu osminu finala i to na Mastersu u Sinsinatiju. U Majamiju i Šangaju poražen je u ranoj fazi takmičenja, dok za Monte Karlo i Pariz nije uspeo da prođe kvalifikacije.

Na turniru serije ATP 250 bio je nadomak prve ATP titule u karijeri, ali ga je u finalu savladao Lorenco Sonego. I na čelendžerima je ostao bez trofeja.

Na svom prvom #NextGen finalu prošao je grupnu fazu, a u polufinalu ga je porazio Janik Siner.

Godinu je završio kao 59. teniser sveta.

2020

U 2020. Miomir je došao do svoje prve ATP titule pobedom na Janikom Hanfmanom na turniru ATP 250 serije u Kicbilu, a na još dva turnira istog ranga igrao je polufinala.

Na Australijan openu i Rolan Garosu ispao je u prvom kolu, dok je na US Openu zabeležio jednu pobedu.
U prvom kolu takmičenje je završio i na Mastersu u Rimu.

Godinu je završio na 44. mestu ATP liste

2021

Ove godine Miomir je na US openu stigao do drugog kola, dok je na ostala tri grend slema takmičenje završio u prvoj rundi. Na Mastersima se jednom plasirao u drugo kolo i to u Majamiju.

Jedino ATP polufinale odigrao je u Buenos Ajresu.

Takmičio se na Olimpijskim igrama u Tokiju gde je poražen u drugom kolu.

Sezonu je završio na finalnom turniru Dejvis kupa. Odigrao je jedan meč za srpski tim, u četvrtfinalu, u kome ga je porazio Mikail Kukuškin.

Kraj godine dočekao je kao 69. igrač planete.

2022

U 2022. igrao je tri ATP 250 polufinala – na turnirima u Minhenu, Los Kabosu i Napulju.

Što se Mastersa tiče, najbolji rezultat mu je četvrtfinale (Majami i Indijan Vels).

Na Australijan open stigao je do osmine finala što mi je najbolji plasman na grend slemovima do sada. Na Rolan Garosu i Vimbldonu poražen je u trećem kolu, dok je takmičenje na US openu završio u drugoj rundi.

U oktobru je došao do najboljeg ranga u dosadašnjoj karijeri (28. mesto), a sezonu je završio kao 29. igrač sveta.

2023

Igrao je ove godine dva ATP finala, a u oba slučaja ostao je bez titule: u Delrej Biču pobedio ga je Tejlor Fric, dok je u finalu Estorila bolji od njega bio Kasper Rud.

Na sva četiri grend slema takmičenje je završio već u prvom kolu.

Ni ga Mastersima nije imao zapaženiji rezultat – najdalje je stigao u Majamiju gde je igrao treće kolo.

Sa Dejvis kup selekcijom Srbije učestovao je na Završnom turniru i pomogao da se naša zemlja plasira u četvrtfinale. U polufinalu je osvojio bod, ali je nakon poraza Novaka Đokovića pobednika odlučio dubl, a u njemu su on i Novak poraženi, pa je u finale otišla Italija koja je zatim i osvojila turnir.

Sezonu je završio na 54. mestu ATP liste.

2024

Do Australijan opena odigrao je dva turnira i na oba ispao u 2. kolu – u Hong Kongu ga je pobedio Tijafo a u Adelejdu Drejper. A onda je odigrao najbolji grend slem karijere. Stigao je do četvrtog kola u Melburnu, savladavši Vatanukija, Štrufa i Tomija Pola, pre nego što ga je Alkaras rutinski savladao u borbi za četvrtfinale.

Usledila su tri poraza do finiša februara i Akapulka, gde je stigao do četvrtfinala i izgubio ponovo od Drejpera.

U Indijan Velsu, Majamiju i Eštorilu pretrpeo je poraze u prvom kolu, dok je u Monte Karlu dobio Beretinija pa izgubio od Dimitrova u drugoj rundi. U Bukureštu i Madridu je takođe izgubio u drugom kolu. U Rimu je otišao korak dalje, pobedio je Nakašimu i iznenadio Kaspera Ruda, ali je Monteiro bio prejak.

Međutim, samo par dana kasnije osvetio se Brazilcu u prvom kolu Rolan Garosa, ali je u drugom morao da preda Danilu Medvedevu zbog povrede.

Krenula je sezona na travi porazima na startu Hertogenboša i Halea. U Istbornu je ostvario dve pobede pre četvrtfinalnog poraza od Pursela. Vimbldon će pamtiti po sjajnoj pobedi nad Griksporom, ali je prvi nosilac Siner bio nepremostiva prepreka u trećoj rundi.

Usledila je turneja po Severnoj Americi – Atlanta, Vašington, Montreal i Sinsinati – samo jedna pobeda.

Na US openu prošao prvo kolo zahvaljjući predaji Nišioke, u drugom je odigrao sjajan meč protiv Muzetija ali je poklekao u finišu petog seta.

Nije bilo sjajno ni u Kini – U Pekingu je ispao u prvom, a u Šangaju u drugom kolu. Vratio se u Evropi i zaigrao bolje. U Štokholmu je pobedio Norija i Đarija pre poraza od Pola u četvrtfinalu, u Beču je pobedio Navonea pa izgubio od Menšika.

Na Mastersu u Parizu je prošao kroz kvalifikacije i pobedio Baeza u prvom kolu, ali je potom Popirin bio prejak.

Sezonu je okončao na ATP turniru u Beogradu. Nije bio spreman za taj turnir, deklasirao ga je O’Konel na startu.

Što se Dejvis kupa tiče, učestvovao je u oba meča reprezentacije Srbije u 2024 – u porazu od Slovačke i pobedi nad Grčkom.