ATP rang lista
ATP rang lista je svetska rang lista napravljena sa namerom da tenis kao sport ima listu na kojoj se može videti poredak tenisera u svetu. Niže sledi najnovija rang listi Asocijacije teniskih profesionalaca.
Kako se računaju poeni?
Za svaki odigran turnir, tačnije mečeve na istom, dobija se određen broj poena koji se sabiraju i svakom igraču dodaju na ATP listi. Isto tako ovi poeni imaju veliku ulogu na turnirima jer se na osnovu njih svakom teniseru daje takozvana uloga favorita na istim. Samo na taj način se može dobiti maksimalno fer i korektan žreb. Inače da nije ovih pravila imali bi smo primere gde bi već u prvom kolu snage mogli da odmere najbolji u ovom sportu. Primer: prvo kolo Vimbldona Novak Đoković protiv Rodžera Federera, što bi bilo fatalno po sami turnir jer bi jedan od favorita za osvajanje istog morao kući posle samo jednog dana na spomenutom turniru!
Vredno spomene je i “Champions race” koja je takođe svima nama poznata pored ATP rang liste. Razlika između ove dve liste je u tome što se u “šampionskoj trci” računaju samo poeni osvojeni u tekućoj godini i zbir istih na kraju vam daje mogućnost (ukoliko ste među najboljih osam na svetu na kraju sezone) da nastupite na završnom Mastersu u godini! Naravno, ne smemo da izostavimo da se pohvalimo činjenicom da je Novak Đoković imao tu čast da se nađe na vrhu obe spomenute liste!
ATP rang lista je uvedena 1973. godine i na njoj se mogu videti poeni osvojeni u prethodne 52. nedelje. Da budemo malo precizniji: za period od 52. nedelje unazad se sabiraju svi poeni osvojeni na turnirima na kojima je jedan teniser nastupao u tom periodu, a da se pritom prvo gledaju poeni osvojeni na onim najznačajniji (prednost imaju turniri na kojima se može dobiti najviše poena zahvaljujući plasmanu- Gren slemovi, Mastersi, ATP 500, ATP 250…) turnirima. Isto tako je bitan podatak da se poeni mogu sabirati sa maksimalno 18. turnira na kojima je jedan teniser nastupao u prethodne 52. nedelje.
Koji su izuzetci?
Pored osvojenih poena kroz pobede ima i izuzetaka u vezi bodovanja. Naprimer: postoje turniri gde su neki od top igrača na istom slobodni u prvom kolu (uzećemo ponovo za primer Novaka Đokovića iz sezone 2014. zbog toga što je tada bio najbolji na svetu, iako ovako nešto se njemu ne dešava u praksi), ali u slučaju poraza u drugom kolu ne dobijaju poene za plasman u drugo kolo jer ga nisu izborili! Isti slučaj je i za igrače koji su se na nekom turniru našli zahvaljujući takozvanoj “vajld kard” (specijalna pozivnica organizatora turnira za nekog tenisera) ili kao “laki luzeri” (igrač koji je igrao kvalifikacije ali je izgubio u poslednjem kolu, pa je zahvaljujući odustajanju nekog igrača iz glavnog žreba dobio priliku da nastupi umesto njega).
Promene u broju poena od 2009.
Od 2009. godine je malo promenjen broj poena koji se mogu osvojiti na nekim turnirima. Tačnije, do 2009. godine se na Gren slem turnirima za trijumf dobijalo 1000. poena (u odnosu na 2000. koliko je Novak Đoković dobio za recimo osvojen Vimbldon 2015. godine). Isto tako broj poena za pobedu na Mastersu je umesto prethodnih 500. “porastao” na 1000.
Do 2009. godine
| Kategorija turnira | Pobeda na turniru | Finale | Polufinale | Četvrtfinale | Osmina finala | Treće kolo | Drugo kolo | Prvo kolo |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Gren slem turniri | 1000 | 700 | 450 | 250 | 150 | 75 | 35 | 5 |
| Završni Masters | Maskimalno 750 poena | 250 poena za trijumf u finalu | 200 poena za pobedu u polufinalu | 100 poena za svaku pobedu u grupi; | ||||
| Masters turniri | 500 | 350 | 225 | 125 | 75 | 35 | 15 | 5 |
| Turniri sa nagradom preko 1 miliona dolara( i do 1 mil. dol.) | 300(250) | 210(175) | 135(110) | 75(60) | 25 | 15 | 5 | < |
| Turniri sa nagradom preko 800.000 dolara( i do 800.000 dol.) | 250(225) | 175(155) | 110(100) | 60(55) | 25(20) | 10 | 5 | < |
Od 2009. godine
| Kategorija turnira | Pobeda na turniru | Finale | Polufinale | Četvrtfinale | Osmina finala | Treće kolo | Drugo kolo | Prvo kolo |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Gren slem turniri | 2000 | 1200 | 720 | 360 | 180 | 90 | 45 | 10 |
| Završni Masters | Maskimalno 1500 poena | 500 poena za trijumf u finalu | 400 poena za pobedu u polufinalu | 200 poena za svaku pobedu u grupi; | ||||
| Masters turniri | 1000 | 600 | 360 | 180 | 90 | 45 | 25 | 10 |
| ATP 500 turniri | 500 | 300 | 180 | 90 | 45 | 20 | 5 | < |
| ATP 250 turniri | 250 | 150 | 90 | 45 | 20 | < | 5 | < |
Istorija igrača iz regiona
Kada su u pitanju srpski teniseri, Srbija se naravno može pohvaliti Novakom Đokovićem koji suvereno vlada ATP rang listom(uzeto u obzir do 27.5.2015.). Teško je reći koje će mesto Novak zauzeti na kraju svoje karijere na večnoj listi tenisera koji su u svojoj karijeri proveli bar jednu nedelju na prvom mestu ATP rang liste, ali u ovom trenu on je na 6. mestu i 156. nedelje (Džon Mekenro je ispred njega sa 170. nedelje) i dobrim izgledima da i dalje napreduje na istoj. Na vrhu liste ne Rodžer Federer sa 302. nedelje provedene na prvom mestu ATP rang liste (uzeto u obzir do 27.5.2015.).
Top 10. tenisera sa najviše provedenih nedelja na prvom mestu ATP rang liste
(Tabele su uzete u obzir do 27.5.2015.)
| Pozicija | Teniser | Broje nedelja provedenih na prvom mestu |
|---|---|---|
| 1. | Rodžer Federer | 302 |
| 2. | Pit Sampras | 286 |
| 3. | Ivan Lendl | 270 |
| 4. | Džimi Konors | 268 |
| 5. | Džon Mekinro | 170 |
| 6. | Novak Đoković | 156 |
| 7. | Rafael Nadal | 141 |
| 8. | Bjorn Borg | 109 |
| 9. | Andre Agasi | 101 |
| 10. | Lejton Hjuit | 80 |
Top 10. tenisera sa najviše provedenih nedelja za redom na prvom mestu ATP rang liste
(Tabele su uzete u obzir do 27.5.2015.)
| Pozicija | Teniser | Broje nedelja provedenih na prvom mestu za redom |
|---|---|---|
| 1. | Rodžer Federer | 237 |
| 2. | Džimi Konors | 160 |
| 3. | Ivan Lendl | 157 |
| 4. | Pit Sampras | 102 |
| 5. | Džimi Konors | 84 |
| 6. | Pit Sampras | 82 |
| 7. | Ivan Lendl | 80 |
| 8. | Lejton Hjuit | 75 |
| 9. | Džon Mekinro | 58 |
| 10. | Novak Đoković | 56 |
Pored Novaka Đokovića visokim plasmanom u svojim karijerama na ATP rang listi mogu se pohvaliti Janko Tipsarević (8. mesto), Viktor Troicki (12. mesto), Slobodan Boba Živojinović (19. mesto). Iz regiona svakako vredni spomene su Goran Ivanišević koji je 1994. godine bio na 2. mestu ATP rang liste, Ivan Ljubičić koji je u prošlosti bio na 3. mestu, Mario Ančić (7. mesto), Ivo Karlović (14. mesto).
Ako pogledamo malo više u prošlost, onda ćemo naići i na neke tenisere koji su dosta manje poznati teniskoj i široj javnosti, ali su zato bili daleko uspešni u svom vremenu.
Josip Palada (rođen 5.2.1912. godine u Zagrebu- preminuo 4.5.1991. godine u Zagrebu) je bio jedan od prvih tenisera sa prostora bivše Jugoslavije. Kao najveći uspeh u njegovoj karijeri zabeleženo je polufinale Rolan Garosa 1938. godine(nažalost podatak o njegovom najvišem plasmanu na svetskoj rang liste nam nije poznat).
Franjo Punčec (rođen 22.11.1913. godine u Čakovecu- preminuo 5.1.1985. godine u Johanesburgu). Franjo je kao i Josip igrao polufinale Rolan Garosa (1938. godine) i dva puta polufinale Vimbldona (1938. i 1939. godine). Najbolji plasman na svetskoj rang listi mu je bilo 3. mesto (1939. godine).
Dragutin Mitić (rođen 16.9.1917. godine u Zagrebu- preminuo 27.6.1986. godine u Hjustonu). Dragutin se u svojoj karijeri nije mogao pohvaliti nekim visokim plasmanom na nekom od Gren slem turnira, ali je zbog svoje konstantnosti na ostalim turnirima u jednom trenutku bio na 5. mestu svetske rang liste.
Nikola Pilić (rođen 27.8.1939. godine u Splitu) je svoj najveći teniski uspeh imao na Rolan Garosu gde je igrao u finalu 1973. godine. Na svetskoj rang listi je nešto ranije, tačnije 1967. godine, zabeležio svoj najbolji plasman- 7. mesto.
Boro Jovanović (rođen 21.10.1939. godine u Zagrebu) je bio sličan teniser, po učinku, Dragutinu Mitiću. Njegova konstantnost ga je dovela na 8. mesto svetske rang liste 1963. godine.
Radmilo Armenulić (rođen 1940. godine u Beogradu) je jedan od onih tenisera koji su više uspeha imali u dublu, ali ni učinak u singlu nije za potcenjivanje. Radmilo se može pohvaliti da je bio među najboljih 20. na svetu u singlu, dok je u dublu bio na prvom mestu svetske rang liste!
Nikola Špear (rođen 22.2.1944. godine u Subotici) je još jedan od manje poznatih tenisera, a čije ime se treba spomenuti. Nažalost nemamo podatak koji je njegov najbolji plasman na svetskoj rang listi, ali je poznato da mu je najviše odgovara šljaka pa je svoje najbolje partije pružao na Rolan Garosu (osmina finala 1966. i 1967. godine).
Željko Franulović (rođen 13.6.1947. godine u Korčuli) je još jedan od tenisera koji se mogu pohvaliti visokom plasmanu na svetskoj rang listi. On je 1.3.1971. godine zauzimao 8. mesto, a godinu dana ranije je na Rolan Garosu igrao u finalu.
Kada su u pitanju teniseri sa naših prostora u dublu pored Radmila Armenulića, svakako najuspešniji su Nenad Zimonjić koji je na prvom mestu ATP rang liste za igrače koji nastupaju u dublu proveo 50. nedelja i Slobodan Boba Živojinović koji je na vrhu liste proveo 7. nedelja(8.9.1986).