STANISLASE, PRETERANO S….

U jednom od prethodnih naših tekstova tokom nedavno okončanog Australijan Opena, pisanog u vreme odigravanja trećeg kola, nalazi se najbolji pokazatelj kakva se u stvari ovde senzacija desila. Budući šampion nije ni slutio šta će mu se dogoditi. Čovek je odavno već prihvatio da nikada baš on neće biti taj koji će, makar na trenutak, promoliti glavu iz senke velike četvorke koja je odavno zaposela vrh i deli među sobom najslađe delove pozamašnog kolača.

Realno, nikome on nije ni padao na pamet kao mogući Gren Slem šampion u eri aktuelnih velikana. Možda je nekome u razmišljanju o budućim iznenađenjima proletelo njegovo ime kroz glavu, ali teško da se duže zadržalo i razmatralo. Jednom novinaru ipak jeste, a i sam Vavrinka ga je ismejao zbog toga. Bilo bi ljudski da mu se izvini, a mogao bi, njemu u čast, i zaista da se vine malo u oblake, bukvalno. Evo još jednom kako je to izgledalo:

NADAL POKVARIO SLAVLJE

Ali eto, dogodilo se. I to je jedna od najvećih draži sporta, iznenađenje. Svim neutralnim ljubiteljima prođu žmarci kada David pobedi Golijata, naježe se kada vide autsajdera kako slavi epohalan uspeh. Međutim, “Padobranac” je nakon poslednjeg poena u finalu reagovao kao da je pobedio u kvalifikacijama za turnir novinara u San Marinu. Dva su razloga za to. Prvi, jer je Švajcarac. Drugi, jer je igrao protiv Nadala (paradoks, figura koja je u belom sportu zastupljenija više nego u svim ostalim zajedno). Uz svo poštovanje lika i dela slavnog Španca, stiče se utisak da momak ima takvu auru da ti ne dozvoljava ni da se radujes kada ga pobediš u ovako važnom meču. Trenutak koji je Vavrinka sanjao kao dečak, koji je zamišljao dok se tuširao, udarao lopticu po parkovima u Lozani, gledao Bekera, Samprasa i Agasija na Tv-u, postao je tako običan. Momenat za koji se milioni sportista bore, a ekstremno mali postotak njih doživi. Nadal mu je svojom povredom upropastio najlepši dan u životu. Naravno, to ne umanjuje spektakularan Stanislasov uspeh, ali nije ubrao onaj naj, najslađi plod svih svojih muka, odricanja i rada, jedan tren koji pravom sportisti vredi više od čitavog lagodnog života koji je zaradio. Posle Rafine povrede leđa početkom drugog seta, sve je bilo jasno svima pa i Vavrinki, tako da sadržajnosti, koje podrazumeva jedno gren Slem finale, nije bilo.

Da se razumemo, daleko od toga da krivim Nadala što se povredio (da je koleno u pitanju pa ajde), ali eto teme za razmišljanje svima koji ga ne vole.

MONOTONIJA RAZBIJENA

U 29-oj godini, osvojio je prvi Gren Slem. Pre nedeljnog finala, Vavrinka nikada nije pobedio Nadala u 12 prethodnih duela. Šta više, nikada nije osvojio ni set, od 26 odigranih. 15 puta je u karijeri igrao protiv prvih tenisera sveta, nikada nije slavio. Prvi je igrač u istoriji koji je eliminisao i Đokovića i Nadala na jednom Gren Slemu. Prvi je Švajcarac koji se u eri Rodžera Federera našao ispred njega na rang listi, jer je od ponedeljka treći igrač sveta, a u 2014-u je ušao kao osmi. I njegov trener Magnus Norman je uhvatio komad slave, i to ponovo na uštrb Nadala. Nekada drugi reket planete je bio šef struke Robina Soderlinga u čuvenoj njegovoj pobedi nad Nadalom (Rolan Garos 2009.).

Puna štala muva jednim udarcem (u julu mesecu). Bravo!

Što se tiče samog finala, mora se još nešto reći. Vavrinka je odigrao furiozno do povrede rivala, kao i čitav turnir. Fantastičan tenis, atraktivan, onakav kakvim je stekao simpatije mnogih. U najzrelijim igračkim godinama je dostigao zenit, u 12-oj profesionalnoj sezoni. To je nekako i logično, ali je do svega toga došao kada se najmanje nadao, sudeći po svim njegovim izjavama pre takmičenja. Posle svih onih teških udaraca koje je pretrpeo, pogotovu poraza od Đokovića, valjda se pomirio sa tim da nije dovoljno dobar za velika dela. Puno puta je to istakao, delovavši jako iskreno. Umeo je i da zaplače posle propuštenih prilika, za koje se kaže da se pružaju jednom u životu. Išao je toliko daleko da se stekao utisak kako ima kompleks niže vrednosti. I taman kada je rasteretio sebe, prihvatio status koji je sam sebi nametnuo, BUM! S neba pa u rebra. Zbog svega toga, u nedelju je izgledao kao Alisa u zemlji čuda.
Njegova titula je odlična stvar za svetski tenis, zbog mnogo toga. Pokazao je da “velika četvorka” nije nepobediva, prvi put posle US Opena 2009-e i titule Huna Martina Del Potra. Neko je morao razbiti petogodišnju monotoniju, a Stanislas Vavrinka, meni vrlo simpatičan i drag, najviše zaslužuje da bude taj.

Još jednom, bravo Stan!

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Australian Open, Australian Open 2014, Finale, Grend Slem, Rafael Nadal, Stan Vavrinka, Tenis blog, Teniseri, Vesti