On je otkrio zašto mu je to najveći uspeh u karijeri.

– Postoji više razloga, ali onaj najveći je zato što sam imao tu čast ponovo da predstavljam Srbiju na najvećoj sportskoj smotri. Olimpijada je prvi veliki i najveći globalni sportski događaj. Održava se na svake četiri godine i retke su prilike kada možete da osvojite medalju za svoju zemlju. Drugi razlog je zato što su moje olimpijska karijera bila turbulentna. Prvo u Pekingu bronza, posle poraza od Nadala. Nakon toga sam odigrao tri Olimpijade, od kojih sam dva puta izgubio u polufinalu. To su događaji koji se retko odigravaju. Mi u tenisu imamo sreće da igramo grend slemove i uvek iznova priliku svake godine da se dokažemo. Ali, Olimpijada je tako dragocena. Samim tim što sam u prve četiri Olimpijade propuštao šansu i što sam imao operaciju kolena manje od dva meseca pre Pariza. Igrao sam i finale Vimbldona, izgubio ga, pa onda istog tog rivala u finalu OI pobedio. Na terenu koji dobro znam, gađao sam ne neku medalju, nego zlato. – rekao je on.

Zatim je govorio o emocijama koje je tada osetio.

– U naletu emocija sam pao na zemlju i sama činjenica da su na tribinama bili najbliži ljudi, moja supruga, deca, moj tim, pripadnici olimpijskog tima Srbije. To ne mogu da doživim na bilo kom drugom turniru. Da dolaze kolege iz srpskog olimpijskog tima, to mi je dalo dodatan podstrek. Najlepši set emocija koji sam doživeo u životu je taj protiv Alkarasa, kada sam pao na kolena. Nemoguće je opisati sve te emocije, blagosloven sam da sam ih doživeo puno, ali ove se izdvajaju kao posebne.

(Tenis Uživo, J. Erdei)

Teme:   Novak Đoković, Teniseri, Turniri, Vesti