Novak je ponovo tamo gde je planirao da bude pre nekih dve, tri nedelje. Finale Vimbldona je sportski događaj, koji se u smislu gledanosti može meriti sa svega nekoliko drugih, ponovo je mesto gde će se naći naš igrač. Ulog je ogroman, ali Novak je sam “kriv” za to. Omaleni Gaske je stao sa druge strane, ali tu je i zastao. Borio se, udarao bekende odlično, ali se u savremneom tenisu ne možete oslanjati na jedan udarac. Takva igra prolazila je još 80-tih, delimično 90-tih godina prošlog veka, ali više ne. U eri teniskih gladijatora samo široka lepeza udaraca u kombinaciji sa vanserijskom fizičkom izdržljivošću donosi rezultat. Upravo to poseduje Novak, iako se u jučerašnjem meču njegov ceo repertoar nije mogao videti. Nešto je ostavio sigurno i za Rodžera.

Novak Djokovic

Prepune tribine centralnog terena prelepog vimbldonskog kompleksa mogle su uživati u lepom i na momente atraktivnom tenisu. Ponekad mi se činilo da igrači zaboravljaju na važnost meča i da po svaku cenu žele da se nadmudruju i time osvoje srca i zagreju dlanove publike. Tenis je igra i to je u biti svake igre, ali se savremeno bavljenje tenisom sve manje svodi na to. Ulozi su porasli, apetiti na vrhuncu, a pritisak javnosti ogroman. Ne samo da nije smeo da izgubi meč, već je Novak morao da opravda epitet apsolutnog favorita i da sa terena počiti Gaskea. Francuz, koga su mediji pre početka ovog polufinala označili kao najslabijeg od preostala četiri grača, borio se, pokušavao nešto da menja, trudio se da tokom dužih razmena ne izgubi pribranost i pokuša da meč uvede u neizvesniji završnicu. Naravno nije uspeo.

Drugo uzastopno vimbldonsko finale ipak nije došlo samo po sebi. Jeste da smo mi Novaka već odavno videli tamo, ali navijačke ambicije nisu presudan faktor u ispisivanju rezultata na velikom vimbldonskom žrebu, na kome jsu ispisana imena 128 takmičara iz celog sveta. Sada su ostala svega dva imena. Nakon sutrašnjeg okršaja ostaje jedno. Do njega je Novak morao da pređe preko Gaskea, koji se posle osam godina vratio u ovu fazu takmičenja na Vimbldonu. Rišar je bio vrlo dobar u prvom setu i u jednom trenutku je stajala nula pored rubrike neiznuđene greške. Protiv takvog protivnika pobedu možete odneti samo besprekornom igrom, koju Novak demonstrira u taj brejku prvog seta. Ostala dva seta teku po planu i završavaju se bez veće drame.

Dobrim delom za to se Novak pobrinuo još ranije, jer pogledom na međusobni skor možemo videti da Gaske prilično, prilično dugo nije savladao Novaka. Tako će izgleda ostati još neko vreme. Novaka je žreb ove godine služio prilično dobro. Nakon odustajanja nekoliko igrača i pomalo neočekivanog poraza Vavrinke u četvrtfinalu prava provera za Đokovića stiže tek na kraju. Gaske je bio dobar protivnik od koga Novak može izvući neke pouke. Recimo kako protiv sličnog jednoručnog bekenda u finalu. Takođe, ovo je bila prilika da se još jednom poljubi tako čuvena trava na centalnom terenu.

Novak je dobio priliku da odbrani titulu i to u velikom stilu. Iskusnu i kvalitetnu igru na trenutke je prekidao pravim bekerovskim bacanjima po terenu u želji da lopta završi na pravoj strani. Sada Novak ima priliku da sa tri vimbldonske titule stane rame uz rame sa trenerom, ali i legendarnim Mekinroom. Iskusnom Nemcu je srce sigurno bilo puno, ali i svima nama koji ćemo dobiti još jednu ekskluzivu. Da čovek iz jedne male i teniski još uvek nedovoljno razvijene zemlje po ko zna po koji put izaziva velikog Federera, to je nešto što će se pamtiti i prepričavati decenijama. Njih dvojica, dvojica najboljih imaće priliku da stotine miliona gledalaca širom sveta prikuju za male ekrane i tu ostave sve dok jedan od njih ne popusti.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Novak Đoković, Rišar Gaske, Rodžer Federer, Vimbldon