6:0 ZA TENIS

Postoje samo dve lepe stvari koje je izrodilo finale Majamija 2015 – pobeda Novaka Đokovića i poraz Endija Mareja. Najnegledljivija završna predstava nekog od velikih turnira, pa, ne mogu baš da se setim koliko godina u nazad, pojačala je animozitet ka tenisu Endija Mareja do maksimalne granice, bar se nadam.

Endi Marej i Novak Djokovic

Neshvatljivo je i to, da iko ko nema interes u njegovim uspesima, može navijati za Britanca. Slažem se, tekst posle nove titule treba početi hvalospevima na Novakov račun, ali, utisak koji preovladava potpisnikom ovih redova, jeste degutantnost Marejeve igre („degutantnost“ je najmanje gruba i jedina pristojna reč u konkurenciji od desetak, koje sam prethodno obrisao). Ok, nije to ništa novo, čovek tako igra celog života. Međutim, iako svestan šta ga čeka svaki put kada na terenu ugleda to pegavo lice, neutralni ljubitelj tenisa iz fotelje ustaje sa dobrano obogaćenom kolekcijom psovki. Taktika kojom se pikljato momče vodi, porazno je jednostavna – uništiti sve estetsko što postoji u tenisu, i pri tom se smučiti svim jedinkama sa razvijenim čulom teniskog ukusa. Uprošćeno gledano, naravno. Nažalost, za dobar meč potrebno je dvoje, a za loš je dovoljan jedan. Setite se nekog Marejevog, naročito bitnog, u kojem ste uživali lep tenis. U tom kontekstu, jako je poučno uporediti finale poršlonedeljnog Indijan Velsa između Đokovića i Federera sa ovim skrnavljenjem od 5. aprila. Kao da nije isti sport u pitanju. Činjenica da je Đoković uspeo, ne samo da se prilagodi na Marejevu igru, već i da ga pobedi u njoj, jasno govori o veličini jednog i minornosti drugog igrača. Sigurno da postoje argumenti koji bi vrlo lako opovrgli određene segmente ovog „pljuvanja“, čak se i meni par njih javlja u trenu, ali zaključak, subjktivni i objektivni, treba ponovo i uvek ponavljati: Marej je „užasan“ teniser. Povremeni, tragikomični pokušaji napadačke igre ne ostavljaju ništa drugo za reći. Sreća njegova, a i naša, pa ne pokušava često. Ipak, ta mučna njegova defanziva je ubitačna za gledaoce koliko i za protivnika, te za opšte dobro ne bi valjalo da nastavi sa pobedama. Jer to znači da će sutra ili prekosutra igrati opet.
Nekako je ljudski imati barem gram sažaljenja za poraženu stranu u tim velikim mečevima. I kada pobedi onaj za koga navijate, tu sreću makar na delić sekunde prekine prizor utučenog protivnika. Marej i Nadal su jedini sportisti, čije suze oduševljenje čine većim. Nije baš za pohvaliti se, ali fino oslikava kapacitete najvećih destruktora belog sporta u istoriji. 6-0, tras! Sedma za redom protiv budućeg mladoženje.
Endi, srećna svadba, i da duuugo duuugo uživaš u medenom mesecu…

6:0 ZA ĐOKOVIĆA

Novak Djokovic

Tih 6 – 0 su bitniji nego što se čini u prvi mah. I 6:4 bi bilo dovoljno za pehar, ali onda Endi verovatno ne bi izustio posle meča: „Još nisam Novakov nivo“. Nije se desilo ono što je bilo realno, da Đoković negde kiksne pred početak sezone na šljaci. Iako, objektivno, nije bio na najvišem nivou u Majamiju, osvojio je Masters, na tom putu dobivši čak četiri seta „ sa nulom“. Ako se prisetimo malo turnira, shvatićemo da statistika ulepšava celokupni dojam nastupa ATP lidera. Dolgopolov ga je imao u šaci, malo je falilo da napravi dupli brejk u trećem setu. Međutim, ista ta statistika u svom zaključku kaže da je Novak bio najbolji u Majamiju, što još jednom potvrđuje – osvojio je titulu na autoritet najboljeg na svetu. Igra na osnovnoj liniji i ritern, kakav drugi mogu samo da sanjaju, nadoknadila je nešto lošiji prvi servis tokom prethone sedmice. A kada se Masters 1000 turniri osvajaju na taj način, onda se s pravom može govoriti o obrisima dominacije slične onoj koju smo videli 2011. godine. Počelo je savršeno, osvajanjem jednog zvaničnog i dva nezvanična Gren slema, a šljaka je još uvek netaknuta.

DA MRLJA NE POSTANE FLEKA

Da li ta šljaka već sada Đokovića čini nervoznim? Bliži se kulminacija prvog dela sezone, a o njegovim pariskim ambicijama sve se zna. Uprkos pobedama, u Majamiju je bio vidno napet i nije previše odisao pozitivnom atmosferom. Čak je u pomenutom meču protiv Dolgopolova izgubio poen zbog dve opomene, što je ređe od pomračenja sunca. Urlik ka loži, na čiji put je stao nesrećni skupljač loptica, sa pravom je izazvao mnogo pažnje javnosti. Ako je, i koliko god da je, Đoković to učinio izuzimajući nameru da na tom momku iskali bes, nije trebalo da dozvoli onakvu sliku. Afektivna reakcija je apsolutno razumljiva, ali Novak Đoković kao takav ima obavezu da se kontroliše. Čak i da ga nije video, način na koji mu je “uzeo” peškir iz ruke, nimalo ne ide Novaku u prilog. Pretpostavljam da će svaki čitalac staviti sebe u njegovu situaciju i opravdati potez napetošću, nervozom itd. Najmanji je problem što će posle ovoga u svetu biti još više onih koji ga ne vole. Đoković je jedna od najpoznatijih ličnosti na planeti, a tim je njegova odgovornost veća od moje i vaše. Kao sportista na kojeg se ugledaju milioni, ima obavezu da se kontroliše do određene granice. I on je čovek od krvi i mesa, omakne se. Ali ne sme da se ponovi.

Već danas je reagovao izvinjenjem, kojim je potpuno jasno stavio do znanja da je svestan šta je učinio. Zatražio je oproštaj od dečaka pustivši u javnost video poruku, u kojoj najveću težinu imaju sledeće reči: “Kao roditelj, sada baš jako vodim računa o deci i sve gledam drugačijim očima. Hteo bih da se izvinim i njegovim roditeljima. Kao otac, ne bih voleo da se nešto tako desilo mom sinu”. Mislim da je Đoković sportista sa najboljim javnim nastupom na svetu. Čak i da je njegov PR tim režirao ovaj snimak, u iskrenost Novakovu niko nema pravo da sumnja, ako ćemo na osnovu njegovih pojavljivanja u medijima koji su uvek skoro savršeni ili savršeni, pogotovo u “live” emisijama. Dobro je što je izvinjenje usledilo odmah, i što je vrhunski sročeno. Međutim, ono će izgubiti svaki gram svoje težine ako se onakav incident ikada ponovi.

U epilogu, iznećemo još jedno razmišljanje. Đoković je sam kriv što je došlo do toga da njegovi vrhunski rezultati ne budu jedina tema – jednostavno, titule srpskog asa su postale toliko česte i uobičajne. Možda sva ta nervoza, a naročito nesvakidašnje ponašanje u finalu (ni onaj razgovor sa sudijom nije bio prijatan) preudiciraju da će parisko proleće zamirisati malo prijatnije. Već sada je jasno ko će biti najbolji u sezoni, ali to više nije dovoljno. Odnosno, biće dovoljno ako se ponovo ispusti Rolan Garos. Nešto vodi ka tome da će ove godine biti drugačije… A i vreme je…

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Endi Marej, Masters, Masters u Majamiju, Novak Đoković, Tenis blog, Teniseri, Turniri, Vesti