Ovogodišnji polufinalni mečevi na Vimbldonu posmatrani su kao okršaj generacija. Novak Đoković i Rodžer Federer sa jedne i Grigor Dimitrov i Miloš Raonić sa druge. Veća borba i neizvesnost viđena je na meču našeg asa, koji je posle velike borbe uspeo da savlada sjajnog Bugarina. Razlika u iskustvu je bila velika. Novak je igrao 22. polufinale gren slem turnira, a Dimitrov tek prvo. Ipak, razlika u godinama nije toliko velika, jer Đoković ima 27, a Dimitrov 23 rođendana iza sebe. Dakle, radi se više o igračkom, nego životnom iskustvu, što je na kraju i odnelo prevagu.

Za Dimitrova ne bismo mogli reći da igra mladalački neiskusno. Ono što je pokazao na turniru je za svako poštovanje. Ako ništa drugo pobedio je Endija Mareja, a Novaka poprilično namučio. Grigor je igrao agresivno, sa dosta dobrih slajs udarca i dosta proklizavanja, što podseća na Novakov stil igre.

Prelomni deo meča je svakao četvrti set. Da ga je Dimitrov dobio, svašta je kasnije moglo da se dogodi. Ovako kada je Novak sa prednošću od jednog seta ušao u četrvti, stvar je bila jasna. Dimitrovu nije bilo spasa. Novak je opet odigrao šampionski. Istina je da naš teniser nije bio na nivou na koji smo navikli. To je jasno. Bio je dosta nervozan (kao uostalom i protivnik) i to se odrazilo na njegovu igru. Bekend je bio problematičan, ali je ipak uspevao da osvoji ključne poene i da u najtežim momentima odlično servira, čak i da na drugi servis odigra i po koji servis volej poen. Bugarin je neočekivano loše servirao i imao manje as udaraca od Noleta (17:15 za nečeg igrača), a pri tome je napravio čak 8 dvostrukih grešaka, od kojih je čak tri nanizao u jednom gemu.

Boris Beker bi bio ponosan na oba igrača. Trčali su, borili se i naravno bacali za lopticom i ležali na travi. Moramo biti iskreni i reći da je Dimitrov bio fantastičan u takvim poenima. Šta je sve ovaj bugarski teniser uspevao da stigne, to je za svaku pohvalu. Ipak, Novak je Novak i uspeo je da iskoristi svaki iole manji pad u igri protivnika.

I dok je Boris bio u Novakovoj, pomalo neočekivano Marija Šarapova je bila u Grigorovoj loži, što čudi jer je na US Openu 2007. godine sedele pored Novakovog tima. Možda je Grigor imao lepšu, ali ne i jaču podršku, jer je Beker neskriveno pokazivao emocije i bodrio Novaka na terenu koja mu je kao druga kuća, jer je čuveni Nemac tu osvojio tri titule.

Novak je posle meča priznao da je bio previše emocionalan i da je dozvolio da se protivnik vrati u meč, baš kao na meču protiv Čilića. Ali, kako je padao, tako se i dizao i pronalazio atome mentalne snage da se vrati u igru. To se najbolje videlo u trenucima kada je u taj brejku četvrtog seta uspeo da se vrati i spreči Dimitrova da iskoristi tri set lopte.

Retko koji igrač je u stanju da u takvim situacijama odigra najbolje. To protivnici znaju i zbog toga se uvlači nervoza u njih, bez obzira što su na korak od pobede.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Analiza, ATP Rang Lista, ATP trka, Grigor Dimitrov, Novak Đoković, Rang Lista, Vimbldon, Vimbldon 2014