Lakše se diše. Probijen je led, pao je kamen sa srca, skinut teret sa leđa, itd, itsl. Posle dugo vremena Novak nije baš najsjajnije započeo sezonu, postojale su indicije da će ova biti jedna od najneubedljivijih u poslednje vreme. Ali neće. Prvo veliko takmičenje posle Australijan Opena osvojio je Novak Đoković. Konačno je naš as “doterao“ formu, pobedio Federera u finalu, smanjio zaostatak za Nadalom i ulepšao neke bitne statističke parametre svoje karijere, uspevši tako da svima vrati veru u ponovno zaposedanje vrha lestvice. Upisao se i Boris Beker, ovo je prva njegova titula sa Novakom. Ali… nameće se još jedan utisak. Srbin je u Indijan Velsu imao vetar u leđa koji mu je nedostajao na samom početku sezone, i koji će retko imati u nastavku, tačnije još samo tri puta.

Novak i Vajda

Marjan Vajda. Od ulaska u tim Borisa Bekera, Slovak je opravdano izostajao sa turnira, i to se na rezultat odrazilo više nego što je iko mogao i da pomisli. Šta god da je ekscentrični Nemac radio u životu pratile su ga kontroverze, češće negativne i škakljive nego one druge. Ovoga puta, u priči „Novak Đoković“, Beker je poput Sekule „nevino optužen“.

Niko nije upadao u Noletovu rezidenciju u Monte Karlu i ušuškao mu konjsku glavu pod jorgan (valjda nije), niti ga je na koji drugi način uslovljavao da angažuje baš „Žućka“. Znalo se i zna se ko je i šta je Boris Beker, kao što je sigurno da je i Novak znao i zna šta očekuje od ove saradnje (rezultat na duže staze u pojedenim segmentima igre). Ali jedno je u ovom trenutku kristalno jasno. S Vajdom je nešto drugo. Dugogodišnja saradnja (od 2006.), tokom koje su njih dvojica usled zajedničkog doživljavanja, proživljavanja, preživljavanja i prebrođavanja svakodnevnih prepreka o kojima većina nas pojma nema, kroz otelotvorenje jedne herojske sportske storije, rezultovala je velikim prijateljstvom.

Ogromna je hemija među njima, nemerljivo je iskustvo koje su zajedno sticali krenuvši od nule. Nema dileme da bi Vajda kao trener nekog drugog igrača bio makar u toj meri neuspešniji u kojoj je Novak bez njega. Naravno da za sve treba vremena, pa tako i za Bekera. Nije još sigurno da li je Nemac prelazno, temporalno, privremeno ili neko drugo rešenje. Navijači i javnost Bekeru daju „fore“ do kraja juna. Trebalo bi ustvari da je osvajanje Vimbldona cilj zbog kojeg je i angažovan, jer priprema za meč i saveti nisu nešto u čemu dominira (Beker sa 17 godina slavio na ovom turniru, što ga čini najmlađim šampionom). Ajde neka bude Vimbldon.

Što se tiče Marjana Vajde, on će uz Novaka biti još u Majamiju, Torontu i Pekingu. Slovak je i sam izjavio da će Novak morati da se navikava na novog trenera i da je to dobro za tenis, ali po tonalitetu u njegovom glasu lako se može zaključiti da nije oduševljen ovim izborom.

Preokretom protiv Federera u finalu Đoković je osvojio prvi trofej ove sezone, osvetio se Švajcarcu za nedavni poraz i primakao mu se na 17:16 u međusobnim duelima. Osvojio je 17-i Masters i izjednačio se sa Agasijem. Što je najvažnije, primakao se Nadalu na 2230 bodova zaostatka.

Đoković- Nadal

Što se tiče same igre, treba biti realan i reći još uvek nije na potrebnom nivou. Dešavale su se neke zabrinjavajuće anomalije koje ranije nismo viđali. Nešto veće oscilacije na bekendu nisu toliko alarmantne koliko je impresija da je Novak u pojedinim trenucima delovao potpuno bezvoljno. Činjenica da je prvi put od 2006-e u Indijan Vels došao bez trofeja nesumnjivo je uticala na njegovo samopouzdanje. To je uticalo da u pojedinim momentima turnira deluje previše stegnuto, uz za njega nekarakteristične mentalne padove. Dva puta protiv Iznera i jednom protiv Federera gubio je gemove u kojima je servirao za meč, pre svega neiznuđenim greškama i lošim početnim udarcima. Da li je pad samopouzdanja jedini uzrok tome, zna samo on. Ako jeste, onda ovakve probleme neće imati na Floridi. Ova titula će mu vratitit veru u svoje sposobnosti i udarce.

Poseban problem je nedostatk energije manifestovan u početnim fazama mečeva protiv Čilića i Federera. Spavao je Novak dugo, a onda se budio i izvlačio ono najbolje iz sebe na određeni period, dovoljan za pobedu. Posle duže vremena ponovo smo videli Novaka koji ponovo ima sposobnost da momentalno zaboravi na propuštene prilike i odigra maksimalno kada je najteže. U finalu je dugo uspevao da se održi na površini dok nije našao pravi ritam, što se ispostavilo ključnim. Kada je mašinerija konačno pokrenuta, Federeru, koji su inače sve čudnije ponaša, nije bilo spasa. S druge strane, drugi set protiv Čilića bio je savršen, ubedljivo najbolji Noletov ove godine. Veliko je ohrabrenje je znati da još uvek itekako može da odigra na tom nivou, i to posle izgubljenog prvog seta. Baš kao i Novakova izjava po završetku turnira, u kojoj je rakao da je „uspeo da savlda sve svoje sumnje i dileme“.

Uprkos pomenutim problemima u igri, Novak Đoković je osvojio titulu na turniru iz Masters 1000 serije, „peti Gren Slem“. To dovoljno govori. Zaključak je da je Novak jedini igrač na Turu koji može da slavi u najjačoj konkurenciji kada nije u Top formi. U to nema dileme.

Samopouzdanje je ključ. Kada ga ima, Đokoviću samo Nadal može da parira. Titula u Indijan Velsu je jako bitna, stvari kreću u željenom pravcu. Kreće i Majami, pa da vidimo…

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Andre Agasi, ATP, Boris Beker, Marin Čilić, Marjan Vajda, Masters, Masters u Indijan Vels, Masters u Majamiju, Novak Đoković, Rafael Nadal, Rodžer Federer, Tenis blog, Teniseri, Turniri, Vesti