• U poslednjih 30-ak godina nagradni fond AO povećan čak 35 puta
• Nagrade sve veće ali ni porezi koje treba platiti nisu mali
• Igračima i menadžerima muke zadaju komplikovani i rigorozni poreski sistemi
• Aleksandra Krunić nije krila zadovoljstvo nakon preuzimanja nagrade za plasman u drugo kolo

Australijan open

Nagradni fondovi svih grend slemova se po pravilu povećavaju svake godine pa je tako postala skoro stvar prestiža koji će slem ponuditi više najboljim svetskim teniserima. Naravno do nagrade nije nimalo lako doći ali ipak malo je poznato kako ceo taj sistem nagradnih fondova funkcioniše jer prvo treba platiti porez pa tek onda ono što ostane ide takmičarima..

I ove godine ukupni nagradni fond Australijen opena je rekordno povećan na 62 miliona i 500 hiljada australijskih dolara. Pre 50 godina nagradni fondovi su iz današnjeg ugla bili više nego simbolični pa je tako ukupni novac namenjen teniserima daleke 1968. godine bio tek oko 33.000 američkih dolara! Samo u poslednjih 30-ak godina nagradni fond ovog slema je uvećan čak 35 puta ali i pored te činjenice australijski dolar je trenutno na znatno nižem kursnom nivou od uobičajenog što inostranim takmičarima svakako ne ide u prilog. Prevedeno u američke dolare ukupni nagradni fond najmlađeg grend slema je ove godine blizu 45 miliona, što je za oko 5 miliona manje od najavljenog fonda američkog US opena za 2019. godinu. No, bez obzira na visoke nagrade igračima i njihovim menadžerima posebne glavobolje zadaju visoki australijski porezi na zaradu, koji se zahvaljujući takozvanom „progresivnom oporezivanju“ uvećavaju procentualno i do 45 odsto.

Tako će novi šampioni Australijen opena u muškoj i ženskoj konkurenciji zaraditi po neverovatnih 4 miliona i 100 hiljada australijskih dolara što je blizu 2 miliona i 600 hiljada evra. Ali samo nominalno jer od toga mora da se plati porez na tu zaradu od 45 procenata pa će šampioni tako kući moći da ponesu „samo“ oko 2 miliona i 255 hiljada australijskih novčanica. Ipak, dobra okolnost je da se od pomenute poreske osnovice odbijaju svi troškovi tenisera počev od avionskih karata, hotelskog smeštaja do plata njihovih trenera i menadžera. Poznato je da su ovi troškovi uvek veliki pa će na taj način i australijskim poreskim vlastima ostati manje novca od plaćenog poreza. Tako su svi naši teniseri koji su izborili plasman u prvo kolo Australijen opena (Janko Tipsarević, Dušan Lajović, Miomir Kecmanović, Laslo Đere) ove godine zaradili po 75.000 dolara. Porez na tu zaradu u Australiji je skoro 17.000 dolara što treba odbiti od pomenute bruto zarade ali kada teniser poreskoj upravi ispostavi sve troškove koje je imao tokom boravka na turniru onda se poreska osnova smanjuje. U troškove se računaju avionske karte, hotelski smeštaj, plate trenera i menadžera itd. Ipak nepisano je pravilo da ukupni troškovi u ovom slučaju ne bi trebalo da budu veći od 17.000 pa bi onda porez trebalo platiti na 58.000 što će u ovom trenutku biti tek oko 11.000 dolara poreza. To znači da će našim teniserima koji su turnir završili u prvom kolu moći kući da ponesu u najboljem slučaju oko 64.000 dolara. Nešto bolje prošli su Aleksandra Krunić i Viktor Troicki koji su plasmanom u drugo kolo nominalno zaradili po 105.000 ali kad australijski poreznici završe svoj posao njima će u najboljem slučaju ostati oko 87.000 dolara. Stvari se komplikuju nadalje jer se nagradni fondovi uvećavaju u narednim rundama talmičenja ali samim tim raste i procenat koji treba platiti poreskoj upravi.
No, bez obzira na rigorozni australijski poreski sistem mnogi teniseri ističu da je upravo u Australiji od svih grend slemova najjednostavnija procedura za preuzimanje nagrade.

Naša jedina ženska predstavnica u glavnom žrebu na ovom grend slemu Aleksandra Krunić bila je jako zadovoljna nakon preuzimanja nagrade za plasman u drugo kolo.

Source: Julian Finney/Getty Images Europe

– Porezi su ovde visoki, ali je ipak sve maksimalno pojednostavljeno i vrlo brzo može da se završi cela procedura. Meni je važno da to mogu da završim odmah i pre povratka kući dok je recimo na ostalim grend slemovima to mnogo komplikovanije. – kaže Aleksandra.

Ona je na primer uporedila američki poreski sistem gde su porezi manji ali da je zato tek nedavno završila proceduru za svoja učešća još od pre par godina.

– Što se Australije tiče, izgleda da se ništa ne prepušta slučaju kad je porez u pitanju. – našalila se Aleksandra ali vidno zadovoljna svojim uspehom na prvom velikom teniskom turniru u 2019. godini.

Naravno, svi učesnici Australijen opena, među kojima su i najbolji svetski teniseri su po pravilu uvek zadovoljni veličinom nagradnog fonda, koji je svake godine veći za najmanje 10 odsto. Razloga za zadovoljstvo imaju i organizatori ali i grad domaćin Melburn i Australija u celini. Osim što je ovo najveći sportski događaj na Južnoj hemisferi, on donosi Australiji i solidan profit od stranih turista. Tako je prošle godine država Viktorija, čiji je Melburn glavni grad, imala priliv od blizu 300 miliona dolara društvenog bruto proizvoda samo od Australijen Opena dok je u poslednjoj dekadi taj iznos veći i od 2 biliona i 300 miliona dolara. Impresivno, nema šta, jer sve ipak na kraju funkcioniše po onoj staroj engleskoj izreci “biznis ali fer”.

PIŠE: Saša Janković

(Tenis Uživo, T. Popov)

Teme:   Australian Open, Grend Slem, Turniri, Vesti