Source: Getty Images North America

Janko je još pre poslednjeg Grend slema sezone objavio da će u penziju otići ove sezone i to nakon Završnog turnira Dejvis kup takmičenja u Madridu.

– I jeste mi žao i nije. Jeste iz razloga da sam izgubio prvo kolo mog omiljenog Grend slema. Sa druge strane ovo je bio pokazatelj da je vreme za penziju. I u mojim najboljim godinama i kada nisam bio u top deset, bio sam uvek fizički dobro spreman i jak. Mečeve sam uglavnom gubio zbog nekih teniskih stvari. Jako mrzim kada gubim mečeve zbog fizičkih problema i fizičke nespremnosti, što je sada bio slučaj. Profesionalac ne samo u tenisu, nego u bilo kom sportu, mora da zna kada je pravo vreme da se povuče. Mislim da je moje vreme došlo. I nemam za čime da žalim. – rekao je Janko i nastavio:

– Nije bila toliko teška odluka, jer je uslovljena fizičkim problemima koje imam. Imao sam sedam operacija u poslednjih pet godina. Svašta ti prolazi kroz glavu. Međutim, prvi put sam na početku 2019. počeo da razmišljam i da ukoliko ne ostvarim dobar renking da bi potencijalno mogao da se povučem. Misao je oživela tamo posle Majamija i Hjustona. Igrao sam na Floridi drugo kolo, četvrtfinale u Teksasu. Već sledeće nedelje u Meksiku ja sam morao da predam jer su delovi tela počeli da „otpadaju.

Kako je rekao, nisu samo problemi na terenu uticali na njegovu odluku da stavi tačku na profesionalnu karijeru:

– Prvi je razlog kao što sam rekao fizički problem. Drugi je stabilnost u porodici. Poslednjih pet godina Biljana, Emili i ja to nismo imali. Da li ćemo imati drugo dete, kada ćemo drugo dete, da li igram, da li se operišem, da li se oporavljam, da li sam u Srbiji, da li sam u Nemačkoj. Sve ovo što se izdešavalo je ostavilo jako puno mentalnog traga na mene. Jednostavno želim da 2020. godinu počnem sa nekim planom šta ćemo raditi, gde ćemo biti, da li u Beogradu ili u inostranstvu. Poslednja stvar je razvoj Akademije. Ušao sam u voz, koji ne može da stane. Svi ti ljudi računaju na mene. Akademija ima svoje franšize za sada u Tel Avivu, Šenženu, Kankunu i Nju Delhiju. Moram da budem angažovan. Ne mogu da kažem, hajde stanite, moram ja sada malo da se igram tenisa, još godinu, dve pa da nastavimo. Ova tri razloga su bila više nego dovoljna da donesem ovu odluku.

Bez obzira na to što nije uspeo da se vrati, Janka ćemo pamtiti kao tenisera koji se nije pradavao i koji je dao sve od sebe da bi mogao da igra ponovo:

– Jako sam ponosan na taj deo. Ta činjenica da ja nisam uspeo da se vratim, nije toliko važna kada se gleda globalno moja situacija. Dao sam sve što sam mogao i pokušao sve da se potencijalno vratim. Nisam uspeo. Međutim, taj stav, mentalni sklop, što je i sinonim moje Akademije, je nešto što prelazi u ostale aspekte i sfere našeg života. Na velikoj skali stvari, da li kao roditelja, da li u poslu čini pobednika. Ako u ovom primeru nisi uspeo, ne znači da nećeš na sledećem.

Tipsarević zna šta bi promenio u svojoj karijeri da može da se vrati na početak:

– Voleo bih da mogu da ispravim početak moje seniorske karijere. Bilo je tu poraza za kojim žalim, od Ferera na Ju-Es openu u četvrtfinalu, od Federera u Australiji 2008, od Berdiha na Mastersu u Londonu. Opet sa druge strane ima i mečeva koje nisam zaslužio da pobedim pa sam pobedio. Moja prva titula na šljaci u Štutgartu, ja sam od četiri meča koje sam dobio, tri rešio u svoju korist tako što sam spasio meč lopte. To se zaboravi. Ali kad izgubiš mečeve koje treba da dobiješ, e onda to jako boli.

(Tenis Uživo, J. Erdei)

Teme:   Janko Tipsarevic, Teniseri, Turniri, Vesti