Šta god “neki” pričali da ja pričam o konkurenciji u danasnjem tenisu i po današnjem mecu se vidi da je konkurencija straobalna. Nikad jaca. Pa šta reći kad deda Nadal, sa “neizlečivo bolesnim stopalom” koje i “ne oseća”, pregazi jednu od, nazovi, “mladih nada” sa 3:0. Jedan set sa nulom. A ta mlada nada je prethodno ugazila sve druge, mlade i stare, nade. Bruka i sramota.

Mislim da “takmicarski” tenis od sada treba da igraju samo Nole i Nadal. Ucesce ostalih neka bude vise revijalnog, egzibicionog karaktera. Nesto kao ovogodisnji Vimbldon. I onako se nista ne pitaju. A Nole treba da ceka kad Nadal “bude osecao svoje neizlecivo bolesno stopalo” i kada “zbog toga” ne bude morao da dobija “bilo kakve” injekcije. I jos nesto. Pa Nadal, narocito kad je gusto, “dvadesetak” puta tapne loptu, pa dok pokupi reke znoja sto liju sa njega (kao neko “znojoliptanje”), pa dok obavi “sve ono ostalo” prodje i vise od “cetrdesetak” sekundi bez ikakve opomene. Hrabri delilac pravde cuti kao zaliven. Ni da bekne. I tako ceo mec.