Novak Đoković poražen je u četvrtfinalu Mastersa u Parizu od Marina Čilića 6:4, 7:6 (7:2). Hrvatski teniser potvrdio je svoju izvrsnu formu prekinuvši crnu seriju sa četvorostrukim vladarom „Bersija“ u najnepovoljnijem momentu po njegov ostanak na broju jedan.

Više od gubitka prvog mesta na ATP listi brine igra i opšti utisak koji srpski teniser ostavlja na terenu u drugoj polovini sezone.

Do nedavno prepoznatljiv po svom temperamentu, izlivu emocija i vokabularu koga su i stranci razaznavali – u poslednje vreme, po mnogima najbolji igrač svih vremena, ne liči na sebe.

Moglo se iz Novakog govora tela prepoznati odlučnost, inat, nije bilo bezličnosti na njegovom licu ni kada je lomio druge ni kada se lomio u sebi – sada smirenost koju pokušava da predstavi kao stanje kome teži, izgleda u najmanju ruku kao ravnodušnost . Onaj “stari Nole” tek na momente izlazi na videlo…

Kalkulisalo se ovih dana mnogo. Računice, pre svega britanskih medija o varijantama po kojima bi Endi Marej preuzeo tron, što je na kraju i učinio. pokušaji da se diskredituje Đokovićeva saradnja sa trenerima, Vajdom i Bekerom, isticanje u prvi plan njegovog odnosa sa Hozeom Pepeom Imazom, čovekom sa “čudnim idejama” – “primile” su se i u domaćim medijima.

Novaku generalno nenaklonjeni pojedini zapadni tabloidi “pojasnili” su nam da je srce na šljaci upravo simbol koji favorizuje Imaz, a da je gest kojim je obeležavao pobede tako što bi približio dlanove grudima, a onda ih pružao ka tribinama, takođe došao iz kuhinje španskog spiritualnog mentora.

Dalo se naslutiti i pitanje da li se to Srbin odrekao krsta, okrenuo se meditaciji…

Činjenica je da od pobede na Rolan Garosu Novaku nikako da se sklope kockice. Da li je osvajanje trofeja u Parizu emotivno potpuno istrošilo Novaka, da li je evidentan pad energije posledica njegovog novog načina ishrane i razmišljanja, jesu li povrede uzele danak… Ima li od svega po malo ili je nešto četvrto u pitanju… Stoji samo da je Novak u velikoj krizi i da iz nje ne može da izađe šireći “ljubav i mir”.

Svakako da i na to ima pravo – nakon kontinuirane dvogodišnje vladavine u svetskom tenisu (122 nedelje), ukupno 223 nedelje provedene na čelu ATP karavana, 12 grend slemova, pet titula na Masters kupu i 30 na ATP Masters 1 000 turnirima, Olimpijske medalje u Pekingu, titule u Dejvis kupu sa reprezentacijom, brojnih rekorda. Uprkos tome što će ga mnogi koji su se poistovećivali sa njegovim uspesima “optužiti” za prenemaganje, popuštanje pritiscima, priklanjanju volji globalnih krojača listi…

Bilo kako bilo – nije Novak još uvek otpisan. Možda novi rezon života uskoro da rezultat, ili je pre pitanje vremena kada će kod Srbina isplivati pravi, urođeni i godinama građeni karakter. Onaj na koji smo navikli…

Tekst: Jelica Pavlović

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

---

Teme:   Kolumna, Novak Djoković, Vesti