Source: Lintao Zhang/Getty Images AsiaPac

Da, Rodžer Federer se plasirao u polufinale ovogodišnjeg Australijan Opena. Sasvim normalna vest za takvog velikana ovog sporta zar ne? Jeste. Možda Vam moje reči deluju kao da sam razočaran. Rodžerom definitivno nisam, ali protivnicima sa druge strane mreže jesam.

Rodžer igra na ovogodišnjem Australijan Openu sve samo ne igru po kojoj ga zna ceo svet. Neubedljivo. Nema te lepršavosti na koju je navikao svoje i teniske fanove. Više je to nekako na “iskustvo”. Promene ritma, čekanje da protivnik pogreši. To Rodžer nije radio ranije. Švajcarac ranije nikada nije prepuštao protivniku inicijativu i da on odlučuje o sudbini tog poena. Ovih dana smo videli nešto novo.

Džonson i Krajinović su bili lak “plen” za Švajcarca ali su zato ostali protivnici bili sve samo ne brojka. Milman je odigrao meč protiv Rodžera u pet seta i pokazao da može da se nosi sa vremešnim Švajcarcem. Presudni faktor, za mene, u tom meču je bila publika. Iako je domaći teniser, Milman je bio u podređenom položaju po tom pitanju. Publika se radovala svakom Federerovom dobijenom poenu daleko više nego što je bio slučaj kada je poen osvojio Australijanac. Tih par posto koliko je Milmanu falilo naročito u super taj-brejku petog seta kada je vodio 8:4 nisu došli sa tribina već je energija išla na drugu stranu i sama želja za pobedom nije bila dovoljna. Da, doživeli smo još jednom fenomen Federera gde je publika na njegovoj strani a ne na strani domaćeg tenisera. To dovoljno govori ko je sinonim za ovaj sport.

Fučovič je Federeru uzeo set i činilo se da ima formulu kako do pobede, međutim posle prvog seta je usledio fijasko. Obojica su grešila neverovatno puno, a Mađar je izgleda po svaku cenu želeo da bude bolji u tom segmentu te je na kraju ostao na “samo” tom jednom.

Vrhunac Rodžerove netipične igre doživeli smo u meču protiv Sandgrena. Amerikanac je uspeo da nadoknadi minus posle prvog izgubljenog seta i povede 2:1, pa čak i u četvrtom setu da ima priliku da završi meč. A šta se u četvrtom setu desilo? Publika i strah od eventualnih sudijinih gem, set, meč – Sandgren doveli su Amerikanca u situaciju da ne iskoristi sedam meč lopti i da meč ode u peti set gde smo ishod već unapred znali.

Izvor: Sportstar

Peonta moje današnje priče nisu imena koja su igrala protiv Federera već spomenuti strah kada teniseri igraju protiv njega. Ne mogu da razumem tenisere koji dođu u arenu i izbore se za meč lopte protiv jednog od najboljih na svetu i onda tu stanu. Razumeo bih da njihov protivnik igra u tim momentima toliko dobro da je jednostavno nemoguće osvojiti još taj jedan poen, ali to ovih dana nije bio slučaj. Federer je bio neko drugi, neko na koga nismo navikli. Neko ko je čekao i nadao se da će grešku napraviti njegov protivnik. Tako je i bilo u svakom dosadašnjem meču prethodnih desetak dana. I sam je na konferenciji za novinare posle meča sa Sandgrenom izjavio: “Umesto meča protiv Novaka, očekivao sam da ću već biti na skijanju“. Dakle itekako je svestan da ne pruža ni delić igre koja ga je krasila pa evo čitavih 20 godina. Ipak i pored svega toga izgleda da igračima sa druge strane mreže to još uvek nije jasno. Na Rodžera još uvek gledaju kao na nekog nepobedivog. Nije da on taj respekt ne zaslužuje, već kada ćete ga pobediti ako ne sada? Kada ćete više verovati u pobedu nad jednim od najboljih svih vremena u ovom sportu ako ne sada kada taj isti nadomak pete decenije života?

Brine me to što momci koje sam gore naveo nisu oni iz generacija koji će tek svoje reći u tenisu, već je reč o iskusnim teniserima. I oni nisu imali petlju da u odlučujućim trenucima osvoje poen i čuju gem, set, meč u svoju korist. Zato su ti teniseri tu gde jesu, a ne u vrhu ATP rang liste i u borbi za najprestižnije titule. To je glavna i osnovna razlika između šampiona i ostalih. Šampion zna kako da se suoči sa meč loptama i isto tako zna kako treba da završi meč- ne greškom protivnika već vinerom.

Izvor: USA Today

Rodžere, ovog puta si u polufinalu jer si uradio dovoljno da bi bio tu, ali ne i više od toga. U sledećem meču sa druge strane mreže će stajati Novak Đoković. On se ne plaši sudijinih reči: “gem, set, meč – Đoković“. Da li ćeš zaplesati svoj tenis u polufinalu ili će Novak uraditi ono što su njegovi prethodnici propustili- poslati te na skijanje? Jedno je sigurno, čeka nas 50. okršaj dvojice velikana ovog sporta. Dvojice tenisera o kojima će i buduća pokolenja pričati, dok će one iz prethodnih mečeva Švajcarca zaboraviti već za par godina. 

(Tenis Uživo, D. Jevremović)

Teme:   ATP, Australian Open, Filip Krajinović, Grend Slem, Kolumna, Novak Djoković, Polufinale, Rodžer Federer, Tenis blog, Teniseri, Turniri, Vesti