Nešto ekvivalentno tome uradio je Novak Đoković u nedelju.

Drugi teniser sveta poslao je lopticu prema publici u ‘O2 areni’, a onda se lažno uvredio kada sam ga upitao o tome da njegovi postupci lagano mogu da dovedu do trenutne suspenzije.

Bilo koji sportista može pokazati frustraciju u žaru borbe – Đoković je u tom trenutku izgubio taj brejk, pošto je spasao šest set lopti – ali se oni obično pokaju posle meča. Ne i osvajač 12 grend slem titula. Činilo se da je „iznad svih“ kada je upitan za svoje postupke.

Problem sa Đokovićem jeste što je to obrazac njegovog ponašanja ove godine, jer je bacao rekete u Rimu i Rolan Garosu. Kada sam ga prvi put pitao o tome, delovao je uvređeno i rekao: „Vi ljudi ste neverovatni, uvek birate ovakve stvari“.

Očigledan odgovor je bio: „Ti nastavljaš da se tako ponašaš“.

Pokušao sam da ostanem profesionalan i samo sam želeo da odgovori na pitanje o svom ponašanju na terenu, što je na kraju i učinio. Ne bih ponavljao pitanje da je odmah odgovorio.

Moja pitanja su imala velikog odjeka na društvenim mrežama, počevši od besnih Đokovićevih fanova, a potom i podrške od kolega novinara i nekih navijača Rodžera Federera. Tenis je sport koji izaziva neverovatnu lojalnost navijača.

Napisati ili izgovoriti nešto što se percepira kao kontroverzno, automatski garantuje i izaziva talas zlostavljanja na društvenim mrežama.

Đoković je prijatelj sa bivšim teniserom Pepeom Imasom koji podstiče svoje pratioce da izražavaju „ljubav i mir“. Nisam mnogo toga osetio prošle noći.

Nakon problematičnih nekoliko meseci, pitanja o podršci Imasa na Mastersu u Parizu, Đoković je stigao u London spreman na sukob. Prvo pitanje u petak, koje je moj kolega iz „Sana“ postavio na konferenciji na medije pre turnira, bilo je razumno. Upitan da li će se vratiti u prepoznatljivu formu fizički i psihički, Srbin je pukao: „Otkud vam to? Ja sam sebi normalan svakoga dana“.

Ne znam da li Đoković misli da britanski novinari imaju nešto protiv njega jer se takmiči sa Endijem Marijem za prvo mesto na svetu.

Britanski mediji postavljaju teža pitanja – neki ljudi koji pišu o tenisu su malo više od ’grupija’ na putovanjima, ali bi ista pitanja bila postavljana Mariju, Federeru ili Nadalu, ukoliko bi se isto ponašali.

Jedino što sam želeo je priča, a ne samo tekst o forhendima i bekhendima.

Kada je na vrhuncu, mislim da je Đoković i dalje najbolji igrač na svetu. Ali njegov pad od kompletiranja grend slema u junu je priča sezone – njegovo ponašanje na terenu je deo tog narativa.