12/10/18 - 12:14h

Novak: Sumnjao sam u sebe i ne stidim se toga

 


Najbolji srpski teniser Novak Đoković je za RTS govorio o teškim momentima iz svoje karijere.


Twitter

Trenutno treći reket sveta je u emisiji “Da možda ne” pričao o pauzi koji je imao usled povrede lakta, a zatim i operacije i kako je to uticalo na njega.

– Jedan deo mene je znao da je samo pitanje trenutka kada ću da napravim veliki uspeh i kada ću opet sebe staviti u poziciju da se borim za grend slem i da budem takođe u prilici da se borim za broj 1 u svetu. Iskreno, kada sam se vratio sa novim-starim timom, sa teniskim trenerom Marijanom Vajdom i sa Gebhardom Gričom, kondicionim trenerom. Seli smo u aprilu ove godine i razvijali strategiju i dugoročne i kratkoročne planove i u tom rasporedu, i u tom planu, je bilo da ću negde oko US Opena otprilike dostići svoj vrhunac forme. Na radost i prijatno iznanađenje svih nas, vrhunac forme je došao već na travi u Kvinsu, i osvojio sam Vimbldon. To je prekretnica i nešto što mi je mnogo trebalo u tom trenutku. Godinu i po dana sam imao oscilacije i u rezultatima i igrački pronalazio sebe na terenu. Imao sam operaciju i odsustvo sa terena 6 meseci.

Srpski as je kazao da su problemi počeli od Rolan Garosa 2016. godine:

– Rolan Garos je bio šlag na torti i turnir koji je bio dugo priželjkivan i stvarno godinama sam bio nadomak osvajanja turnira. Izgubio sam tri finala do tog turnira 2016. godine. Mislim da zbog tog očekivanja i pritiska koje sam sam sebi pre svega postavio, pa naravno i svi ostali, da je prosto taj naboj energije bio toliko veliki i naravno da me je iscrpelo. Prosto, emotivno više nisam imao u svom rezervoaru dovoljno energije da se takmičim na visokom nivou. Slušao sam priče bivših šampiona i ljudi koji su bili u tim istim patikama, i u tim istim situacijama, koji su govorili o tome da pre ili kasnije udariš glavom o zid, prosto rečeno. U emotivnom smislu govoreći. Da kada ostvariš sve svoje snove i kada postigeš određen uspeh i kada dodješ u taj stadijum karijere da se jednostavno zapitaš šta dalje? Mislio sam da nikada neću ući u to stanje uma, međutim prevario sam se, bilo je baš tako. Međutim, sačuvao sam volju za radom, treninzima. Radio sam u istoj meri koliko sam radio i do tada, čak i više zato što sam hteo kroz trening i kroz taj napor da pronađem ponovo taj neki žar da se takmičim. Meni nije nedostajalo te neke strasti prema tenisu i prema bavljenju tenisom i treningom. Odlazio sam na treninge i bio sam redovan, bio sam disciplinovan, kao što je to slučaj celog mog života i cele moje karijere, ali prosto kada sam ulazio na teren da se takmičim, kada sam čuo sudiju da zove rezultat, tada sam imao prekid filma. Ne mogu u potpunosti to dočaram, jer ni ja nisam bio u potpunosti spreman na to. Bio sam uveren poznavajući sebe, da do toga nikada neće doći, jer ja stvarno da tada sa motivacijom i inspiracijom nikada nisam imao problem. Nisam morao nikada sebe da poguram, prosto znam jasno šta mi je cilj kada sam na terenu, da se taktički spremim da znam šta treba da izvedem na određeni način kako bi ishod meča bio onakav kakav je priželjkivan.

Tada su došle Olimpijske igre u Rio de Žaneiru:

– Sada kada bih vratio vreme, a ne volim to da radim, jer se u životu ne kajem ni za šta, jer verujem da se sve u životu dešava sa razlogom i da su tu lekcije za nas da se nauče, ali da sam stvarno mogao da donesem bolje odluke u nekim trenucima – verovatno jesam. Na primer, posle Rolan Garosa, Rio je došao i tu sam bio na vrhuncu. Imao sam osvojene grend slemove iza sebe. Bio sam broj jedan na svetu, apsolutno dominantan. Došao sam tamo i dva dana uoči meča sam imao povredu levog zgloba i onda sam u tom kratkom periodu na sve moguće načine pokušavao sa svim medicinskim osobljem i lekarima i ortopedima da nađem rešenje kako bih se oporavio i dao svoj maksimum.

Uprkos povredi, Đoković nije želeo da prestane da se takmiči, ali je na kraju bio primoran da to uradi prošle godine:

– To je bilo prošle godine i to nisam ja odlučio, nego je odlučila viša sila, i moje telo, jer prosto, lakat nije više mogao da izdrži te napore. Lakat je naravno bio taj jedan problem koji je postojao, i bio je tekući dve i po godine. Na pitanje zašto toliko dugo, odgovor je jednostavan. Kao profesionalni sportista vi se nosite sa odeđenom merom bola i nivoom bola i to morate da prihvatite. Međutim, tačno znate i imate osećaj kada taj bol prevazilazi neku granicu i kada vas onemogućuje da pružate neki svoj maksimum. Meni je počelo to da se dešava početkom 2016. godine. Ja sam inače protiv lekova, pilula itd. Uvek se trudim da nekako radim najviše na preventivi umesto na lečenju. Bolje je sprečiti nego lečiti, kako kažu. Ali, prosto u tim trenucima, da bih nastavio da igram na tom nivou, kada je već krenula sezona, morao sam da donesem odluku. Ili ću napraviti pauzu i adekvatno se posvetiti tom problemu, ili ću nastaviti sezonu sa antiinflamatorim lekovima. Ja sam izabrao ovu drugu opciju i na neki način znam da je to bilo u tom trenutku neophodno da bih nastavio da igram, ali kada gledam stvari iz ove perspektive nije bila ispravna odluka za moje zdravlje. Naravno, uzimajući u obzir ceo taj redosled nakon toga, tih godinu i po dana, šta se sve dogodilo, verovatno ne bih napravio tu odluku jer je pauza bila neminovna, pre ili kasnije.

Lekovi su samo zamaskirali problem, Novak nije osećao bol, li se situacija sa laktom pogoršavala. On se na kraju ipak odlučio za operaciju nakon koje je posumnjao u sebe:

– Prvo sam to rekao sebi, a onda i ljudima oko sebe. Svi su bili zatečeni, jer u tim trenucima nisam bio siguran u ono što pričam, i svako od nas kao čovek, nezavisno u kojem je polju delanja, prolazi kroz takve trenutke. Posle operacije prolazile su mi kroz glavu mnoge misli i emocije koje nisu bile najsjajnije. Najgore je kada preovladava sumnja u odnosu na veru i na optimizam da stvari treba da izgledaju pozitivno. Ne stidim se takvih trenutaka i moje krhkosti. Ali moj otac, majka i žena su verovali uvek u mene. Moja braća i tim. Imam ogromnu zahvalnost za ljude koji me okružuju, pogotovo moja majka koja je stub familije i nosila je četvoricu muškarca na svojim leđima, kao i otac koji mi je trasirao put i dozvoljavao mi da ispunim svoje snove.

On je sa suprugom otišao na planinu kod Marseja gde mu se vratila motivacija da se takmiči:

– Odlazak na planinu je bio izvrstan. Moja supruga nakon trudnoće nije imala vremena da se posveti sebi i nije bila u treningu, ali je ipak planinarila sa mnom četiri sata, i to je bio momenat kada smo se zbližili i kada smo ostvarili još jaču vezu. To putovanje od pet dana je donelo neku vrstu ispunjenja ponosa i snage. A to putovanje nas je dodatno zbližilo, što nismo imali od kako smo postali roditelji. Taj trenutak je bio najveća prekretnica gde se sve vratilo u paketu.

Između ostalog, on je spomenuo i Olimpjiske igre u Tokiju:

– Tokio je jako blizu, i mislim da ću se te godine uoči Igara bolje spremati za to takmičenje. Možda i neću da igram neke turnire da bih se što bolje spremio za dobar plasman na OI 2020.

(Tenis Uživo, J. Erdei)


Teme:   Novak Djoković, Teniseri, Vesti


Komentari