Marko Marjanović

Novak Đoković je aktuelni šampion sva četiri grend slema. Pre svete nedelje, 5. juna 2016, to je pošlo za rukom samo Rod Lejveru 1969. Novak Đoković je to učinio u periodu koji je nazvan “Zlatna era”, zahvaljujući savremeništvu takvih giganta kao što su Federer, Nadal, Marej… Da li je to dovoljno da se otkloni dilema iz vilanderovskih i drugih belosvetskih kafana? Nije? Da li je činjenica da se po tim kafanama u poslednjih 30-ak meseci više ne govori o drugim teniserima ni približno koliko o Novaku Đokoviću? Diže se prašina i za lošim konjima, ali za dobrim se ne spušta tako brzo. Svete, zar vam niko nije javio šta se dešava?

zimbio.com

U mnogim sportovima statistika jeste kao bikini – pokazuje sve, a ne otkriva ništa – ali u tenisu su statistički podaci kao Zaratustrina govorenija, kako reče jedan kolega. Jednostavnim prikazanjima ulaze u suštinu postojanja i sklona su da ceo svet izokrenu naopako.

Zato i statistika jedina može da ponudi odgovor na pitanje koje jedi i zaokuplja sve teniske poslenike širom planete: zašto se Đokoviću dovodi u pitanje mogućnost da bude najbolji u istoriji i kako to da su Rodžer Federer i Rafael Nadal bolji teniseri od Novaka Đokovića, osim kada igraju tenis.

Uvek se teze o njemu kao najboljem isprate sa blagim smeškom “ala Silvester Stalone” (znate ono, kada desni ćošak donje usne iskoči iz sklada) koji treba da poruči “cut the crap “. I uvek se kada Đoković treba da osvoji veliki trofej provuče i pitanje da li je to ono što ljudi žele da vide.

Ali, evo statističkog podatka posle kojeg je svaka rasprava bespredmetna: Đoković je prvi čovek od kada je tenis ozbiljan sport koji je u isto vreme šampion sva četiri grend slem turnira. I to ne kao odraz kratkotrajne dominacije koja se, eto, sticajem okolnosti desila. I isto tako očigledno, ne kao njeno finale, jer se ne nazire adekvatan takmac u narednih par ili nepar godina.

Imate pravo da ne aplaudirate na njegove teniske čarolije, da ne poštujete dovoljno njegove uspehe. Imate pravo na sve, ali, da li vam je neko rekao u kom svetu, i u kom vremenu živite, Matsi Vilanderi?

“Aristokratski” deo auditorijuma i dalje tretira Novaka Đokovića kao lošeg momka koji istinske heroje sprečava da postanu nenadmašni, propuštajući usput da primete kako je neko treći napravio čudo neviđeno, uleteo iz drugog plana i razbucao ih, u samom finišu ispisivanja najneverovatnije priče Rodžera Federera i Rafaela Nadala.

I umesto da se dive fascinantnom raspletu “Zlatne ere”, oni propuštaju najneverovatnije od najneverovatnijeg, divan krešendo iz pera momka koji je potpuno neplanirano uleteo u scenario napisan za neke druge ljude. Svet nije bio spreman za njega, a u sportu nema lepših priča od takvih.

Novak je kao autsajder, čovek kome uspeh nije bio suđen, učinio nezamislivo. Takvih je u belom sportu uvek bilo, ali je on prvi kojem je uspelo da ignoriše snažno nametnutu ulogu ikebane. A to je uspeo, koliko ponašanjem na terenu, toliko i ponašanjem van njega, želeći da dokaže kako je uspeh dostupan svima, kako je i on od krvi i mesa.

Ima onih koji ne umeju da uživaju u tome, šteta.

A priča ne bi bila tako lepa da Federer i Nadal nisu fantastični sportisti, pravi uzori svim naraštajima, kao i sam Novak. Ja stvarno ne znam koliko rada i odricanja treba da se postigne ovo što su oni postigli, kao ni 99 % vas, ali mogu da zamislim koliko je teško pritom ostati normalan. A oni su mnogo više od toga – Rodžer, Rafa i Endi su (između ostalog) svojim reakcijama na Novakovu dominaciju to i dokazali. Ako ste dovoljno zaljubljeni, ili dovoljno dokoni, izanalizirajte top konkurenciju, odnosno rivalitet najboljih u drugim sportovima i videćete da nema baš puno viteštva

Dokazao je još nešto – da tenis više nije sport Engleza, Amerikanaca, Francuza ili Španaca. Nekada jeste bio. Tenis je sada definitivno globalni sport, u čemu, činjenica je, Srbin ima vrednu zaslugu. I u kome je, činjenica je, Srbin najbolji koji je ikada igrao.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Kolumna, Novak Djoković, Rolan Garos, Vesti