Novak Djokovic

Na papiru, Đoković je imao više sreće pri žrebu od Endija Marija, ali se na predstojeće mečeve ne može gledati sa iste tačke gledišta sa koje se gledalo većim delom ove godine, jer, treba biti realan, Srbin odavno nije bio u lošijoj formi.

I ptice na grani su se načitale i naslušale konstatacija da on nije isti igrač od Rolan Garosa. Sa izuzetkom Mastersa u Torontu, njegova forma je postepeno padala, iako bi njegovi rezultati u tom periodu bili sasvim pristojni za nekog top 10 tenisera. Međutim, Đoković je postavio sebi najviše moguće standarde.

Pred krešendo sezone u Londonu, nameće se jedno pitanje, ali i odgovor koji nikako ne ide u korist našem asu – Da li se protivnici i dalje toliko plaše Novaka Đokovića?

Svež je primer Rafe Nadala, koji je na terenu izgubio autoritet godinama građen monstruoznim tenisom. Novak Đoković je verovatno bio još ubedljiviji u tome, mnoge je mečeve dobijao još u svlačionici, stvorio komplekse kod nekih od najčešćih rivala. Ipak, razvoj situacije u drugoj polovini aktuelne sezone implicira da bi to moglo da se promeni, ili, bolje rečeno, da će Srbin morati ponovo da poseje strah na površini 24 x 8.

Nema sumnje da su Novakovi skorašnji neuspesi vetar u leđa, pre svega Raoniću, Monfisu i Timu. Da se London igra na proleće, ovi momci bi izašli na megdan najboljem sa ambicijom da izbore častan poraz. Ovako, pokušaće da se ogrebu za bodove od ranjenog lava svesni da je to sada daleko od nemoguće misije, ali svakako oprezni, znajući da čovek s one strane mreže svakog trenutka može postati onaj stari.

Verovali ili ne, Raonić, Monfis i Tim zajedno imalu 0 (slovima: nula) pobeda protiv Novaka Đokovića. Kanađanin je pokušavao sedam, Francuz 13, a Austrijanac tri puta. Mrka kapa.

Da ta statistika deluje malo manje obeshrabrujuće po njih, potrudio se Marin Čilić. Momak iz Međugorja je u Parizu savladao Beograđanina prvi put u 15. pokušaju, pa verovatno ova trojica ne vide zašto i oni ne bi iskorsitili priliku koju Nole velikodušno pruža ove jeseni…

Ali, opasan je ranjeni lav. Sve gluposti koje se provlače kroz čitav teniski auditorijum u poslednje vreme – teorije zavere, Imazove sekte, krst oko vrata, slanina i kobasice – slamka je za koju se hvataju oni koji proživljavaju Novakovu karijeru mnogo drastičnije nego sam Novak. Jedno je sigurno – Đoković može biti samo bolji nego što je sada. Da li će to biti već u Londonu, ili od sledeće sezone, ostaje da se vidi. Ostaje da se vidi i da li će ponoviti najviši mogući nivo igre, kojim je kolačio oči svim svedocima epske dominacije tokom koje je osvojio četiri grend slema u nizu. Jer, pretenciozno i neozbiljno je proceniti da hoće. A, nakon svega viđenog, neoprezno je proceniti i da neće.

Neutralni ljubitelji belog sporta, ako ih ima, uživaće posle dugo vremena u neizvesnoj borbi za prvo mesto, na kraju uzbudljivog putovanja kroz 2016. Marej je u javnosti dosta rezervisano reagovao na ostvarenje sna, ne samo svog već čitave nacije, znajući da je prvo mesto daleko od čvrstog utemeljenja. Slaviće se on u Britaniji najmanje podjednako kao Nole u Srbiji. Za takvu sportsku naciju i kolevku ovog aristokratskog sporta je naročita sramota da toliko dugo budu bez velike vedete, a kamoli bez prvog na svetu ili Dejvis kup titule (šteta što Škotska nije drugačije glasala na referendumu).

I zato, vrli engleski tabloidi su krunisanje delije iz Danblejna (svaka čast Endiju) verovatno pre doživeli kao olakšanje nego kao sreću. Ali, koje će osećanje preovladati ako se kruna sledeće nedelje vrati na srpsku glavu? Jedno je sigurno – tastature će biti mokre. Od znoja.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   Endi Marej, Masters u Londonu, Novak Djoković, Vesti