Roviti Tipsarević nije imao šta da traži u prvom kolu Rolan Garosa protiv Miloša Raonića – 6:3, 6:2, 7:6 (7-5). Ipak, Jankova igra u trećem setu protiv velikog favorita svakako ohrabruje.

Srpski teniser je nakon meča rekao da je igrao bez bolova, ali da još uvek nije dovoljno spreman za najveće izazove. Kao cilj do kraja godine istakao je ulazak u Top 100, dodavši da nije siguran da će nastupiti u Dejvis kupu.

– Ovo mi je najneomiljeniji Gren slem, valjda zato što ne volim mnogo da igram na šljaci, ali dobar je osećaj biti ovde posle tri godine. Suviše sam kritičan i stalno sam nešto nezadovoljan, ali pokušavam da se setim gde sam bio pre samo nekoliko meseci i da sam razmišljao da li ću uopšte moći da se takmičim na ovom nivou.

Novinare je zanimalo šta mu najviše nedostaje.

– Nedostaju mi mečevi – nisam se pripremio onako kako sam želeo, ali nisam ni mogao jer ti treninzi su bili više posvećeni tome da radim ono što mogu kako ne bih osećao bol u kolenu ili bilo gde drugde. Najviše mi nedostaje taj ’match focus’, da imam koncentraciju koju sam imao krajem trećeg seta – videlo se koliko je moj fokus šetao jer on na svojim brejkovima nije ništa posebno uradio. Eventualno bi potpuno zaradio jedan poen, a ostalo bih mu ja dao. Te lopte da mi trener izbacuje iz korpe, na treningu ih neću promašiti, ali to se ne može dobiti na treninzima, već samo borbom sa takvim situacijama na mečevima. Raonić je mnogo napredovao u odbrani u odnosu na ranije, više ne poklanja poene tako lako jer je uvek na lopti – rekao je Tipsarević, osvrnuvši se potom na sve ono kroz šta je prolazio prethodnih meseci:

– Krajem prošle godine uradio sam operaciju kolena i pratio sam ono što je doktor rekao – šest nedelja pauze, pa lagani trening. Još jedna gromada koja me je udarila bilo je otkazivanje Australijan opena – mene su medicinski ’stručnjaci’ uveravali da će sve biti OK do tada, bio sam mesec i po dana na pripremama na Kopaoniku i Keniji, samo da 15. decembra ne bih mogao da ustanem iz kreveta.

Pomoć stigla od Rafe Nadala…

–Nisam znao šta da radim, onda sam okrenuo Rafu koji je godinama imao problema sa kolenima – on me je uputio na doktora Anhela Ruisa Kotora, koji je njemu mnogo pomogao terapijom koja se naziva ’transplantacija matičnih ćelija’. One se uzmu, dve nedelje se ’krčkaju’ i onda se ponovo pod potpunom anestezijom ubrizgavaju u tetivu. Generalno ne verujem u te tretmane preko noći, ali u roku dve nedelje ovo mi je mnogo pomoglo.

Talentovani juniori imaju veliki psihički problem…

– Zahvalan sam što mogu da se bavim ovim sportom. Talentovani juniori, kakvim mogu i sebe da nazovem, imaju veliki psihički problem, misle da će večito biti mladi – ’mogu ja da ne dam 110%, i dalje sam mlad i talentovan…’ Ne ide to tako. Sa 26 godina napravio sam veliku promenu u svom životu i cenio sam to što mogu još nekoliko godina da se bavim ovom sportom – sada, posle dve i po godine problema, cenim svaki dan i svaki trening mnogo više.

Finiš trećeg seta protiv Raonića ohrabruje…

– Vidim po nekim potezima da ja to mogu i dalje, nije to ništa neobično za mene – ako nađem vreme da se fizički spremim i ako dođem do konstantnosti, onda mogu da ispunim prvi i osnovni cilj, a to je da do kraja godine uđem u Top 100. Ne osećam da sam izgubio forhend ili bekhend, ali moram da budem konstantan.

Učešće u Dejvis kup meču sa Britancima pod znakom pitanja…

– Raspored je komplikovan – godinama sam gledao da tempiram formu za američku turneju, gde sam igrao najbolje. Ove godine je Vašington odmah posle Dejvis kupa – ako rano izgubim na Vimbldonu, morao bih tri nedelje da treniram na šljaci za eventualno jedan meč… Meni Dejvis kup daje energiju i uvek igram dobro posle njega – nisam još odlučio, ali ako se neko naigrao za reprezentaciju, to sam ja – neće mi ljudi zameriti – zaključio je sprski teniser.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

---

Teme:   Janko Tipsarevic, Rolan Garos, Teniseri, Vesti