16/06/12 - 13:18h

Ekspanzija preko noći (Blog)

 


Na nemerljivo zadovoljstvo pravih ljubitelja sporta i pravih navijača srpskih reprezentacija, klubova i sportista, tenis je poslednjih godina u našoj zemlji doživeo meteorski uspon. Od raspada bivše SFRJ pa sve do pre osam godina, tenis je u medijima na ovom podneblju bio zastupljen u mizernoj meri i mali je broj njih koji su pratili aktuelnosti u ovom sportu, da ne pričamo o onima koji su se njime ozbiljnije bavili na bilo koji način. Tih godina se tek poneko prisećao blistavih karijera Bobe Živojinovića i njegovih antologijskih vimbldonskih trilera u muškoj, i Monike Seleš u ženskoj konkurenciji. Nju je jedna umobolna i vandalski nastrojena individua sprečila da postane jedna od najboljih ikada, učinivši joj zlo koje ničim nije zaslužila niti izazvala. No i posle toga Monika je ostala prepoznatljivija po vrhunskoj igri nego po tom tragičnom hamburškom događaju, i ostavila je neizbrisiv trag u istoriji tenisa. O tome najbolje svedoči čast koja joj je ukazana na upravo okončanom Rolan Garosu, kada je predala pobednički pehar Mariji Šarapovoj.

Monika Seleš

Dakle, pomenuti dvojac je predugo bio jedini reprezenter Jugoslovenskog tenisa u svetu. Najveći razlog tome bile su razne ratne situacije u kojima se zemlja nalazila, razna embarga i veta koja su onemogućivala razvoj pored ostalog i našeg sporta tokom devedesetih godina. A mladi sportisti u nastajanju, koji su ispaštali zbog opšteg stanja, ni jednim delom nisu zaslužili tako nešto.
Kako godinama nismo iznedrili ni jednog igrača ili igračicu koji bi bili konkurentni u najjačoj svetskoj konkurenciji, popularnost tenisa je strmoglavo padala dok nije skoro i zamrla. U svim sportskim vestima dešavanja iz, sada već našeg trofejnog sporta, ili nisu pominjana ili su bila na poslednjem mestu. Neki od nas se sećaju emisije „Sportski miks“ na Trećem programu RTS-a, koju su vodili Igor Miklja i Nebojša Višković. Emisija je emitovana pred kraj prošlog veka i bila je prevashodno orijentisana ka tenisu, jedna od retkih u kojima smo mogli videti detalje i najzanimljivije trenutke sa velikih turnira. Tih godina , daleko od očiju javnosti i sa ogromnim materijalnim poteškoćama, trenirali su dečaci i devojčice koji će u vremenu koje sledi dići srpski tenis u neslućene visine, učinivši našu zemlju najuspešnijom svetskom nacijom u ovom sportu. Tenis je smatran jednim od najnerazvijih sportova kod nas, a onda su pravo ni od kuda počeli da se pojavljuju veliki talenti, probudivši nadu da bolji dani ipak dolaze.

Janko Tipsarevic, Getty Images

Janko Tipsarević

Prvo je isplivao Janko Tipsarević. Postao je najbolji junior sveta osvojivši Otvoreno prvenstvo Australije u toj konkurenciji. Bilo je to 2001. godine, kada je Janko imao nepunih 17. Puno toga je tada mladi i supertalentovani Beograđanin nagoveštavao, možda čak i da zavlada svetom kao što je to kasnije učinio Novak Đoković. Međutim, nije bilo lako. Dugo Tipsarević uspehe sa juniorskih mečeva nije uspeo da ponovi na profesionalnom nivou. Nekoliko godina je igrao po sistemu toplo-hladno, nikako nije postizao dobre rezultate u kontinuitetu. Često je uzimao meru teniserima iz „top ten“ društva, ali je i često gubio od dosta slabijih od sebe. Ali Tipsa je nastavio da radi, da napreduje i da se bori, i zaslužio je da konačno ubere plodove svog znoja. Postao je jedan od deset najboljih na svetu! Mnogi ne mogu baš najbolje da pojme koliki je to uspeh, ponajviše zahvaljujući Đokoviću, koji je Jankove rezultate stavio u drugi plan na našoj sceni. Uprkos nekoliko godina nenapredovanja na rang listi, i prognozama da nikada neće postići ono što je obećavao kao junior, Janko je dostigao verovatno i svoj vrhunac, sada je osmi na svetu i zaslužuje da uživa u tome. Tokom svoje karijere najbolje partije je pružao u Dejvis kup mečevima, kada je branio boje svoje zemlje. I to je ono zbog čega bi svi trebalo da ga cenimo.

Viktor Troicki je bio jako blizu 10-og mesta na ATP rang listi, i to pre nego što se Tipsarević tamo našao. U jednom trenutku zauzimao je 12. mesto ali je od tada kvalitet njegovog tenisa znatno opao. Najveću pobedu ostvario je protiv Francuza Ljodre, u petom, odlučujećem meču finala Dejvis kupa 2010. god, i tako doneo našoj reprezentaciji titulu Svetskog Šampiona. Nadamo se da mu zenit karijere tek predstoji, ipak Viktor ima tek 26 leta.

O Novaku već sve znamo. Vladar teniske planete, ozbiljno preti da za par godina postane najbolji svih vremena. Nenad Zimonjić je dugo godina jedan od najboljih dubl igrača,određeno vreme je i on bio predvodnik u ATP trci, u konkurenciji parova. Osvojio je tri Gren slema u dublu i četiri u miks dublu. Rekorder je po broju mečeva za selekciju Srbije, po broju nastupa i pobeda u parovima. Neko vreme je istovremeno bio i igrač i selektor reprezentacije. Zajedno sa saigračima, pod dirigentskom palicom selektora Bogdana Obradovića osvojio je pomenuti Dejvis kup.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja je imala sreću da dve njene teniserke savremenice budu prve na rang listi. Na tome može da zahvali Jeleni Janković i Ani Ivanović. Prvo je svoje snove ostvarila Ana, 2008. je osvojivši Rolan Garos ujedno postala prva teniserka sveta. Slavlje je podelila sa svojim navijačima u Beogradu, na svečanom dočeku iz Pariza.

Ana Ivanovic, Jelena Jankovic

Ana Ivanović i Jelena Janković

Jelena nikada nije osvojila Gren slem ali je uspela da se popne na krov sveta. Krunu je nosila od oktobra 2008. do februara sledeće godine. Jedna je od malobrojnih koji su bili prvi i u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. Ono što nije uspela u singlu jeste u miks dublu, 2007. je u paru sa Džejmijem Marejom, bratom daleko poznatijeg Endija, osvojila Vimbldon.
Već tri sezone rezultati naših devojaka nisu toliko ubedljivi, ali s obzirom na često tumbanje na vrhu VTA liste, i na to da danas nema teniserki koje dominiraju, verujemo da im malo treba da krenu ponovo sa ređanjem titula. Možda je prvi korak ka tome finale Fed kupa. Ana i Jelena će pokušati da uz pomoć talentovanih Aleksandre Krunić i Bojane Jovanovski ponove uspeh tenisera, pa da i u ženskoj konkurenciji imamo svetske prvake. Uspele su devojke da stignu do finala, a tamo ih očekuje branilac titule, reprezentacija Češke. Meč se igra trećeg i četvrtog novembra u Pragu.

Dakle, ovo što srpski tenis ima je pravo čudo. Tako mala i siromašna zemlja, a toliko šampiona. Ako pogledate rang liste u svim konkurencijama videćete da pored imena najboljih stoje zastave najvećih i najrazvijenijh zemalja, tako da zaista imamo čime da se dičimo.Nažalost, postoje i oni, a verujem da svako od nas ima po neki primer u okolini, kojima smetaju veliki uspesi naših igrača i tenis kao sport. Smeta im što Nole i društvo dobro zarađuju, a oni „nemaju leba da jedu“. Smeta im što u tenisu nema pogibeljnih startova,sudijskih krađa, udaranja sudije,potkupljivanja, nameštanja, međusobne tuče i pljuvanja. Smeta im što mladež skuplja loptice, dodaje peškire i ponekad drži suncobrane nad glavama tenisera, a ta deca to doživljavaju kao veliku čast i, pre svega, nezaboravno iskustvo. Smeta im što mi navijači često svojakamo naše asove, „kao da će nam dati neki dinar od svoje zarade“,ili“kao da bi se oni tako sikirali za mene“, ili, „da li bi on ustajao u pola noći da gleda tebe?“, ili, „zašto ne dođe da živi ovde ako već toliko voli svoju zemlju“. Verovatno su vam često postavljali ovakva pitanja. Ljubav prema domovini se na pokazuje na takav način. Očigledno da se na globalnom nivou individualni uspeh u ovoj zemlji ne prašta. Bitno je da se ovaj napaćeni narod raduje i da slavi, jer nema često razlog za to, a naši sportisti na čelu sa teniserima su ovih godina doneli najviše radosti u naše domove. Oni su ti koji su nas činili ponosnim što smo srbi poslednjih godina, oni su zaslužni za onu predivnu jezu koju osetimo kada slušamo našu himnu u slavu pobedniku, i kada vidimo našu zastavu iznad ostalih. To je ono što nas u ovim teškim vremenima ispunjava, što nas čini srećnim, makar na neko vreme. I zato su oni bitni, zbog toga i treba da zajedno sa njima proživljavamo lepe i manje lepe trenutke. A oni, naši junaci, i treba da zarađuju milione jer samo oni znaju koliko je dug put do vrha, koliko je rada i odricanja neophodno. I ne treba da žive ovde, siguran sam da na planeti ima mnogo lepših mesta za život od Srbije.

Reprezentacija Srbije

Mladi su dobili nove idole i prave uzore u životu.Uporedo sa uspesima naših junaka, klince i klinceze sve češće viđamo kako se igraju reketima i žutom lopticom po parkićima, i kako biraju tenis za sport kojim će se baviti, a sve zahvaljujući Novaku i kompaniji. I to je sjajno. Naši teniseri su pravi uzori pre svega svojim ponašanjem. Mnogo puta su pokazali da im je fer- plej na prvom mestu, što je u ostalim sportovima sve ređi slučaj. Svako od njih se više nego korektno odnosi prema medijima i uvek ima vremena za svoje fanove, trošeći tako kratkotrajno slobodno vreme koje ima.Nikada nije zabeležena neka neprimerena izjava naših tenisera i teniserki, niti su dovođeni u vezu sa kojekakvim skandalima u javnosti, čemu su profesionalci iz ostalih sportova često skloni. Dokazali su da su zvezde vodilje mladim ljudima, i da je bavljenje tenisom prilika da dečaci i devojčice spoznaju i primene prave vrednosti u životu. Tako da, mame i tate, dečicu za ruke i pravo u najbliži teniski klub!

(Tenis Uživo, M. Marjanović)


Teme:   Aleksandra Krunić, Ana Ivanović, Bojana Jovanovski, Dejvis Kup, Janko Tipsarevic, Jelena Janković, Nenad Zimonjić, Novak Djoković, Srpski teniski talenti, Tenis blog, Teniseri, Teniserke, Vesti, Viktor Troicki


Komentari