“Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”, kaže naš narod. Đoković je po četvrti put podigao pehar na prelepom Foro Italiko kompleksu u srcu Rima. Nekada strašni Švajcarac je morao isto toliko puta da prima popularni “poslužavnik” namenjen poraženom u finalu. Ukoliko je i bilo neke dileme u ishod meča pre njegovog početka, onda je ona polako počela da popušta kada je Novak demonstrirao perfektnu igru. Kao po uputstvima iz nekog teniskog udžbenika, prvi reket sveta je iz meča u meč podizao formu i najbolji tenis sačuvao za sam kraj. Nije ni Federer bio loš u Rimu ove godine. Naprotiv! Igrao je popularni FedEx prilično dobro, što se najbolje videlo u polufinalu protiv Vavrinke. Ipak, kada je dan kasnije naleteo na Novaka, na svojoj koži osetio je njegov nepobedivi duh, koji ga je doveo do 22. uzastopne pobede u sezoni, računavši od poraza upravo od Federera u Dubaiju, još u februaru.

Dakle, nakon 2008, 2011 i 2014. godine, ime Novaka Đokovića još jednom je upisano na pehar namenjenom “princu Rima”. Ovom pobedom Novak nije samo osigurao prvo mesto, nije samo smanjio zastatak za Rafinih 27 osvojenih turnira iz Masters kategorije, već je i na sjajan način stavio bukmejkerima do znanja kome treba dati najmanju kvotu za osvajanje ovogodišnjeg Rolan Garosa.

Ipak, da se vratimo Rimu. Gotovo nestvarno deluje sa koliko lakoće prihatamo da je Novak osvojio još jedan turnir. Prosto smo se navikli na to, ali to samo govori koliko je Novak dominantan u svetu tenisa. U meču sa Federerom nije bilo slabog udarca. Forhend, bekend, ritern… sve je funkcionisalo perfektno. Servis je bio najbolji do sada. Novak nije posezao za jakim servisima, već je insistirao na preciznosti i njegovom savršenom kik servisu. To je radio sa takvom lakoćom, da ja to lično nisam video odavno. Pri tome, nemojte zaboraviti da je sa druge strane Rodžer Federer, čovek koji za doručak pojede svakog protivnika čim na njegovom licu ugleda i najmanji znak slabosti.

Ovde Rodžer nije mogao da prođe. Novak ga je držao na ivici, udarao duboke lopte, dominirao sa osnovne linije. Rodžer prosto nije mogao da pronađe segment igre gde bi nadigrao Novaka. Nekada je Švajcarac bio odličan na mreži, ali mu je kroz rad sa Bekerom Novak stao na crtu. Nakon ovakve igre Federeru nije preostalo ništa drugo sem da klone duhom i pobedu prepusti Novaku.

Protivnik nije dobio ni najmanju šansu da se vrati u život i nokdaun je bio neizbežan. Švajcarcu nije pomogla ni tradicionalno naklonjena publika, ni Pjetranđeli, koji se vidno nervirao svaki put kada bi njegov miljenik poklekao na terenu. I tako, bez oscilacija, u jakom ritmu i na tečnom italijanskom za kraj, teniski as je rekao sve što je imao u Rimu. Došao je i pobedio… i to za 53. titulu u profesionalnoj karijeri.

Ipak, titula na Rolan Garosu je jedino što bi ga zadovoljilo. Mastersi jesu bitni, ali kruna karijere ga čeka u Parizu. Da li će osećati pritisak? Verovatno kao nikada u životu! Sada su svi ubeđeni da je on taj. I jeste, samo treba sačekati 7. jun i finale u kome s pravom očekujemo da Novak uđe u krug malog broja besmrtnih igrača sa svim gren slem titulama.

(Tenis Uživo, M. Marjanović)

Teme:   ATP Rang Lista, ATP trka, Boris Beker, Masters u Rimu, Novak Djoković, Rang Lista, Rodžer Federer, Tenis blog