U životu svakog čoveka postoji jedan trenutak, jedan dan, kada njegovi dečiji snovi postaju java. Taj dan u životu Novaka Đokovića je, bez razmišljanja 3. juli 2011. godine.

Novak Djokovic, pobednik Vimbldona

Iako je samo dva dana ranije, pobedom nad Francuzom Congom, u polufinalu Vimbldona osigurao 1. mesto na ATP listi, 3. jula se dogodio vrhunac njegove dosadašnje karijere.

Finale Vimbldona, nezvaničnog SP u tenisu, prvi put u karijeri, protiv Rafaela Nadala, još tog dana zvanično prvog tenisera sveta. Ovaj meč su mnogi najavljivali kao veliki spektakl, duel dva prva i trenutno najbolja tenisera na svetu.

15 sati! Svi navijači i jednog i drugog tenisera sa iščekivanjem čekaju da sudija označi početak ovog velikog meča. Iščekivanja Nadalovih navijača nisu bila ništa manja od Novakovih, ali ja ipak neću pisati o njima. Nešto, ili bolje rečeno neko mi je sada mnogo važniji.

Nole je ove 2011. godine, ubeležio 4 pobede protiv Nadala, ali ga u karijeri nikada nije savladao na jednom Gren slem turniru.

Svi su priželjkivali da će naš Nole tu prvu pobedu zabeležiti baš u ovom finalu i pokazati zašto ove sezone ima samo jedan poraz, tj. da će potvrditi da je on najbolji teniser sveta.

Sudija je označio početak meča, a u istom trenutku se stislo na hiljade pesnica i uz hiljade brojanica izgovoren moleban za pobedu na Vimbldonu…

Prvu priliku za oduzimanje servisa Nadalu, Nole je iskoristio i poveo sa 1:0 u setovima.

Njegov pogled prema porodici i timu, dobro poznati „krik“, naterao je suzu da nakvasi obraz. Suza sreće brzo se skotrljala niz obraz, opet sam na mestu, ponavljam rituale s početka meča i bez treptaja oka, gledam u samo jednog čoveka na terenu – Novaka Đokovića!

Djokovic, Wimbledon

Drugi set odmah donosi novu radost – Nole je na početku oduzeo servis Nadalu i tu prednost je samo povećao u nastavku. Na kraju 6:1 za Novaka i još jedna suza, uz spontano skakanje sa mesta, kvasi mi obraz.

Nada da će ovaj meč uskoro biti gotov postaje veća, ali se brzo utihnula kada je na početku trećeg seta Rafa oduzeo jednom, pa još jednom servis Noletu – 1:6. Strah puni grudi, ali vera u Novaka razbija sve strahove i sada je sva snaga usmerena u navijanje… Verujem da će Nole nekako osetiti tu snagu i uspeti da ostvari ono o čemu oduvek sanja.

Početak četvrtog seta i 2:0 za Novaka ukazivao je da bi se mogao ponoviti drugi set, ali … Rafa pravi ri-brejk i dolazi do 2:2.

Teško spuštam trepavice, jako stišćem ruku i verujem da Nole to može, da taj gubitak servisa neće uticati na njegovu psihološku stabilnost. I nije! Sa dva servis gejma, Nole dolazi do 4:3 i Rafa je na potezu.

Počinje eksplozija srpske hrabrosti i ponosa. Odličnom igrom, Novak Đoković naterao je velikog Rafaela Nadala na još jednu grešku i stvorio priliku da servira za prvu titulu na Vimbldonu.

Kamera u kadru prikazuje Noletovu porodicu. I njihova lica pokazuju nervozu, strah i veru…

40:15 Nole visoko baca lopticu. Reketom je prebacuje na stranu protivnika koji stiže do te loptice. Razmena udaraca se završava Nadalovom greškom. KRAJJJJ!

Nole je šampion! Vrisak, skakanje i suze radosnice na mom, ali i na licu svih Noletovih navijača.

Nakon vaterpolista, odbojkaša, fudbalera, košarkaša i teniserki, Srbija ima i najboljeg tenisera na svetu!

Znali smo mi to odavno, a sada to zna i celi svet.

Svečana dodela pehara i Noletov dečački osmeh na licu zrelog i uspešnog čoveka ne može, a da ne izazove ubrzano lupanje srca i sjaj pobede u očima svih onih koji su se manje ili više predali ovom spektaklu.

Nole ne samo da je u dva dana postao broj 1 na svetu i osvojio nezvanično SP u tenisu, već je prvi koji je sve to „oduzeo“ trenutno prvom teniseru sveta i braniocu titule. Uspeo je! Ostvario je sve ono za šta je trenirao i borio se sve ovo vreme!

Emocije ne prestaju ni satima nakon završetka meča. Nešto mi postaje jasnije… Nole je jedina osoba koja u skoro istom trenutku izaziva suze, bijes, tugu, strah, pa sreću, ponos na svoju naciju, te zahvalnost na srpskom ponosu i izdržljivosti.

Shvatam da je nemoguće ne voleti ga. Volim ga jer je najbolji, jer uvek nosi krst, krsti se i moli na meču. Volim ga čak i kad se igra sa mojim živcima…

Nakon pravog udarca, podigne pesnicu okrenut ka porodici (uključujući tu i njegove trenere). Kad pogreši, spusti pogled ka zemlji, pa opet vrati lice pobednika i isprati protivnika sa terena.

On je nešto zaista ponosno i posebno za ovu naciju.

Srbija je zemlja uspešnih sportista i dobrih ljudi. Nole definitivno pripada i jednima i drugima.

(Tenis Uživo, M. Petković)

Teme:   Novak Djoković, Vimbldon